organizaciona kultura

Svaka firma ima jedinstvenu organizacionu strukturu i kulturu koje ne mogu da se preslikaju na neku drugu firmu. Iz menadžerske perspektive, organizaciona kultura, po O'Reillyju i Chatmanu, predstavlja set normi i vrednosti među zaposlenima firme. Oni te vrednosti neguju, čuvaju i dele. Kakva je organizaciona kultura u IT firmi? Da li se više ili manje razlikuje od organizacione kulture u firmama drugih profila? 

IT industrija doživela je boom poslednjih godina. Pritom ne mislimo na naš BOOM, koncept funkcionisanja malih i srednjih firmi, koji pomaže start upovima i IT firmama na početku da pravilno stanu na noge. Ekspanzija IT sektora, naročito start upova, dovela je do toga da je počela da se razvija drugačija preduzetnička klima i radna atmosfera. IT firme nisu preuzele obrazac organizacione kulture firmi iz drugih područja. Stvorile su neku novu kulturu u kojoj je odnos prema zaposlenima bitno drugačiji, kao i način rada.  

Psihološka sigurnost na radnom mestu je sve više tema naučnoistraživačkih i stručnih portala, posebno onih koji se bave preduzetništvom. U časopisu New York Times Magazine, u članku koji piše o Googleovoj potrazi za savršenim timom, ističe se da niko ne želi da ostavi deo svoje ličnosti kod kuće. Da bismo bili potpuno psihički prisutni na poslu i osećali se bezbedno, trebalo bi da budemo dovoljno slobodni i da s vremena na vreme podelimo s drugima, bez straha od kritike, stvari koje nas plaše. Neophodno je razgovarati o teškim situacijama i uhvatiti se u koštac s kolegama koji nisu kolegijalni.

Bliži se vreme adventa i kreću pripreme za božićne proslave širom sveta. Uspešna američka preduzetnica Salli Setta koristi svaku priliku da svoje zaposlene podstakne na zajednički ručak s kolegama i poslovnim partnerima jer je ručak najbolja networking prilika koja nam se pruža svakog radnog i neradnog dana. Zamislite kakva je tek networking prilika božićna proslava na kojoj se nalaze uprava, svi zaposleni, poslovni partneri, a često i klijenti!

Poslednjih godina burnout ili sindrom sagorevanja na radnom mestu postaje sve veći problem zbog kojeg menadžeri i zaposleni sve češće izostaju s posla. Radnici na zameni, u većini slučajeva, teško mogu da nadoknade angažman i znanje kvalitetnih zaposlenih koji su, zbog sagorevanja na poslu, završili na kraćem ili dužem bolovanju. Da li znate li da je već 2019. godine Svetska zdravstvena organizacija (WHO) prepoznala burnout kao veliki problem te ga uvrstila u Međunarodnu klasifikaciju bolesti (ICD-11)? Reč je o profesionalnom fenomenu, što znači da se direktno povezuje s radom.