Arhiva mart 2023

Svaka firma ima jedinstvenu organizacionu strukturu i kulturu koje ne mogu da se preslikaju na neku drugu firmu. Iz menadžerske perspektive, organizaciona kultura, po O'Reillyju i Chatmanu, predstavlja set normi i vrednosti među zaposlenima firme. Oni te vrednosti neguju, čuvaju i dele. Kakva je organizaciona kultura u IT firmi? Da li se više ili manje razlikuje od organizacione kulture u firmama drugih profila? 

IT industrija doživela je boom poslednjih godina. Pritom ne mislimo na naš BOOM, koncept funkcionisanja malih i srednjih firmi, koji pomaže start upovima i IT firmama na početku da pravilno stanu na noge. Ekspanzija IT sektora, naročito start upova, dovela je do toga da je počela da se razvija drugačija preduzetnička klima i radna atmosfera. IT firme nisu preuzele obrazac organizacione kulture firmi iz drugih područja. Stvorile su neku novu kulturu u kojoj je odnos prema zaposlenima bitno drugačiji, kao i način rada.  

Kako biste reagovali, na prvu, kad bi vas ponudili reš pečenim, hrskavim … skakavcima ili mravima?

Sigurno ima onih koji su otvoreni za isprobavanje novih ukusa i spremni su za degustiranje hrane iz različitih podneblja.  Međutim, većina ljudi iz naše okoline verovatno neće pokazati oduševljenje mogućnošću konzumiranja ovih neobičnih jela, odnosno imaće negativan stav prema takvoj vrsti hrane. Čak im to može biti vrlo odbojno. 

Poznati hrvatski psihijatar, psihoterapeut i poslovni konsultant, Robert Duras, autor je jednog od meni najjednostavnijih i najzahtevnijih procesa ličnog razvoja. On ga je nazvao imenom 4O (četiri O) model. Dakle, svaki lični razvoj započinje prvo Osvešćivanjem, nastavlja se Oslobađanjem, sledi Osnaživanje i završava (ili ponovno počinje) Odabirom.

Toliko ste želeli napredak u karijeri, čak više nego povišicu, i sada vam se ukazala prilika. Ponudili su vam rukovodeću ulogu u organizaciji u kojoj radite već neko vreme? Konkurencija vas je zatekla ponudom kakva se dobija možda samo jednom u životu? Znate ono, zgrabi priliku da postaneš first time manager jer je pitanje da li će više ikada da ti se ukaže! 

Prvobitno ushićenje polako prerasta u zabrinutost i strah od novog i nepoznatog. Dobijati zadatke i odrađivati ih je jedna stvar, a biti onaj koji delegira zadatke i snosi ogromnu odgovornost za kolektiv pred upravom, nadzornim odborom i vlasnikom firme je sasvim druga dimenzija. 

U glavi se roje brojne dileme.  

Da li sam spreman za preuzimanje takve odgovornosti?  

Da li će me tim prihvatiti?  

Kako će reagovati stariji zaposleni na mene toliko mlađeg? 

Da li sam dorastao zadatku? 

Kod žena se javlja još jedna zabrinutost, a to je polna diskriminacija.  

Da li će zaposleni muškog roda da poštuju i uvažavaju kritiku nadređene i njezino mišljenje i da izvršavaju zadatke kao što bi to uradili da je u pitanju neki njezin muški kolega? 

Upravo se s takvim strahovima i mislima borila većina menadžera i menadžerki kada su postali first time manager.