Uzrokuje li burnout tihi otkaz?

Poslodavci bi morali da se zapitaju kako se njihovi zaposleni nose sa stresom na poslu i da li su opterećeni brojem ili zahtevnošću radnih zadataka. 

LQ vam pomaže da prepoznate simptome izgaranja na poslu kako kod sebe tako i kod svojih radnika. Donosimo korisne savete kako ublažiti stres, izbeći burnout i kako se suočiti s njime. 

Šta je zapravo burnout?

Prema definicijama koje su izneli Bakker i Demerouti i Maslach, Schaufeli i Leiter, izgaranje na poslu psihološki je sindrom koji se javlja kada su zaposleni izloženi preteranom stresnom radnom okruženju, visokim zahtevima posla i malim resursima. Radi se o potpunoj emocionalnoj, fizičkoj i mentalnoj iscrpljenosti. To je stanje u kojem nam se, ne samo veliki problemi, već i mnogo manji, čine nerešivima. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) definiše ga kao sindrom koji je posedica hroničnog nereguliranog stresa i frustriranosti, uglavnom na poslu. 

Ko je najizloženiji burnoutu?

Medicinska statistika kaže da su najizloženije:

• tzv. pomagačke struke – lekari, medicinske sestre, socijalni radnici, učitelji, advokati, policajci, novinari

•  rukovodioci – menadžeri
•  radnici koji rade na poslovima s niskom kontrolom nad poslom i stalnim visokim poslovnim zahtevima

•  osobe koje preuzimaju veliku odgovornost na sebe

•  osobe čije zanimanje podrazumeva izvršavanje zadataka u zadanim rokovima (deadlines)

• osobe čija su zanimanja opasna po zdravlje i život

•  zanimanja koja uključuju emocionalni napor (emotional labour). 

Kao što vidite, menadžer je, nažalost, među najstresnijim zanimanjima. 

Zanimljivo istraživanje je sprovela medijska kompanija Captivate network upoređujući otpornost na stres i burnout između muškog i ženskog pola. Zaključak je sledeći – muškarci se više brinu za svoje zdravlje i opšte stanje na poslu, uzimaju više predaha i odmora za sebe, zbog čega su manje izloženi izgaranju. U svakom slučaju, bolje se nose sa stresom na poslu. 

U procentima to izgleda ovako – muškarci:

• 35% više uzimaju kratki predah tek toliko da se odmore
• 25% više uzimaju odmor tokom dana za obavljanje svojih privatnih aktivnosti
• 7% više koriste pauzu za šetnju
• 5% više koriste pauzu za ručak. 

Istraživači smatraju da ova statistika donekle objašnjava zašto žene češće i ranije dožive burnout na radnom mestu od muškaraca. Dok su one mentalno ugroženije, jači pol je podložniji fizičkom obolevanju od stresa. Kod žena su najviše izložene riziku zaposlene žene s decom, a među njima mlade majke. 

Prelivanje burnouta na privatan život

Prelivanje burnouta u privatnu sferu života gotovo da postaje obrazac ponašanja. Sindrom ostavlja posledice ne samo na fizičko i mentalno zdravlje zaposlenih, već su i članovi porodice žrtve burnouta jer su izloženi: frustracijama, ljutnji, cinizmu…  

Osoba koja izgara na poslu vrlo brzo može da počne da oseća anksioznost ili lako padne u depresiju i otuđi se od bliskih osoba. U slučaju nesanice, zbog žurbe s rokovima, mnogi posežu za lekovima za spavanje na svoju ruku ili za nedozvoljenim stimulansima, kako bi ostali što više budni i “osetili lažni” radni elan. 

Simptomi koje možete da prepoznate su: fizički i emocionalni umor, nesanica, nedostatak fokusa, bes, džangrizavost, zajedljivost, negativnost, konstantno negativni komentari te drastična promena ličnosti. 

Stres – glavni uzročnik burnouta

Burnout nastaje zbog stresa. Stres podrazumeva skup nespecifičnih odgovora organizma na bilo kakvu spoljnu pretnju ili stresor. Hronični stres doprinosi razvoju kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. On je razlog zbog kojeg čak 60-80% zaposlenih posećuje lekara. 

Koliko je stres opasna situacija, govori nam podatak da je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom. U poslednjih desetak godina stres se drastično povećao zbog krize, rata i pandemije. Plaćamo danak svojim fizičkim i mentalnim zdravljem, a stalna izloženost stresu na poslu mnoge vodi direktno u burnout. 

Kako se opterećenost poslom odražava na kvalitet izvršavanja radnih zadataka?

Kada smo pod stalnim pritiskom, da nešto moramo obaviti, ili da nam sve vreme nešto visi nad glavom, da se vuku repovi neodrađenih zadataka zbog iznenadnih i urgentnih poslova, počinjemo ubrzano odrađivati posao kako se ne bi probio zadani rok, pri čemu se dosta greši. 

Menadžera ili zaposlenog kojem preti burnout prepoznaćete po nedostatku entuzijazma. Nedostaje mu radnog elana i energije. Ne vidi smisao svog rada. Često je frustriran i stalno je u stresu. Nadređeni i kolege uočavaju: dezorijentaciju, pad koncentracije, apatiju, nepopustljivost u odnosima, nestrpljivost, nesnošljivost, konfliktnost i preosetljivost. 

Šta kažu psiholozi rada, a šta medicina o burnoutu?

Medicina upozorava – burnout negativno utiče na fizičko i mentalno zdravlje. 

Stres na poslu okidač je za:

• moždani i srčani udar – izaziva srčane aritmije
• narušavanje mentalnog zdravlja
• visok krvni pritisak
• probavne smetnje – gastritis
• hronične glavobolje i migrene
• bolove u mišićima i zglobovima
• poremećaj menstrualnog ciklusa
• anksioznost i depresiju. 

Burnout se javlja kada organizam oseti prisustvo više stresora kojima je istovremeno izložen duže vreme. 

Branka Novosel, stručnjakinja za neuroedukaciju, napominje da je od izuzetne važnosti da prepoznamo na vreme simptome izgaranja na poslu. Problem leži u tome što ga ljudi često brkaju s umorom. Psiholozi ga upoređuju s hroničnim umorom, ali naglašavaju kako se kod izgaranja na radnom mestu događa promena stava prema poslu. 

Burnout – faze sagorevanja na poslu

1. Medeni mesec  

Faza ispunjenosti. Posao nas veseli, s voljom dolazimo na radno mesto. Entuzijastični smo i nijedan radni zadatak ne predstavlja nam problem. 

2. Realnost  

Faza u kojoj progledavamo. Idilična slika radnog mesta polako iščezava. Osećamo da se pred nas postavljaju sve zahtevniji zadaci koji nisu u opisu radnog mesta i da se naš trud ne ceni dovoljno, iako radimo više nego pre. Uočavamo nekolegijalnost, ogovaranja i sabotaže. Dolazimo ranije, a odlazimo sve kasnije s posla. Javlja se frustriranost. Čini nam se da radimo uzalud, ne samo zato jer nam niko ne plaća prekovremene sate, nego zato što nismo dobili ni hvala, što smo izdvojili svoje slobodno vreme za dobrobit firme. Nezadovoljstvo je evidentno. 

     3. Razočaranje  

U začaranom smo krugu iz kojeg ne vidimo izlaz, osećamo bespomoćnost. Sve smo frustriraniji. Nervozni smo i hronično umorni. Debljamo se ili mršavimo. Muči nas nesanica. Ljuti smo i krivimo druge za svoju situaciju. Kritični smo prema nadređenima i kolegama. Anksioznost, depresija i druge bolesti pojavljuju se kod mnogih. 

4. Alarm  

Osećaj potpune mentalne i fizičke iscrpljenosti, neuspeha i nesposobnosti za promene u životu. Gubitak samopouzdanja i vere u sebe. Mnogi ne vide  svrsishodnost svog života. Javlja se osećaj uzaludnosti i besciljnosti što vodi u suicidalne misli kod labilnijih osoba. Potrebno je potražiti stručnu pomoć. 

4 faze suočavanja s burnoutom 

• Identifikovanje sindroma sagorevanja – prepoznavanje stresora u radnom okruženju, ispitivanje udruženosti više stresora na radu sa sindromom izgaranja

•  Pronalaženje načina kako se nositi sa sagorevanjem

•  Izbegavanje burnouta/stresa – usredsredite se na rad, argumentujte svoje mišljenje, naučite reći “NE”, promena posla ili stava prema njemu, postavljanje granica i striktno držanje svojih odluka

•  Oporavak – aktivan društveni život i hobiji 

Kako organizacija može prevenirati burnout zaposlenih?

Organizacija na raspolaganju ima više mogućnosti kako pomoći svojim zaposlenima. Osim intervencija na organizacionom nivou, to mogu biti intervencije na individualno‐organizacionom i individualnom nivou. 

Bolje je sprečiti bolovanje, nego lečiti posledice burnouta. 

Zato je prevencija radnog stresa najbolji put da poštedimo zaposlene od sagorevanja na poslu. Tu nam od velike pomoći mogu biti:

• profesionalna selekcija
•  profesionalno usavršavanje
•  redizajniranje radne okoline
•  smanjenje obima posla. 

Poslodavcima i menadžerima preporučuje se praćenje uzročnika koji induciraju stres u radnoj okolini. Primarne intervencije podrazumevaju redukciju tih stresora na radnom mestu. To može biti redukovanje pojedinačnog radnog opterećenja ili redizajniranje poslova.  

Sekundarne intervencije podrazumevaju pomoć pojedincima u nošenju sa stresorima na radnom mestu. To su mindfulness ili treninzi efikasnih načina suočavanja sa stresom.  

Tercijarne intervencije su tzv. programi pomoći zaposlenima, a podrazumevaju: podršku i savetovanje zaposlenima u vidu razgovora sa psihologom. 

Zaposlenima od velike koristi mogu biti: relaksacija, meditacija, vežbanje, kognitivno‐bihevioralna terapija, savetovanje, treninzi veština i slično.  

Mnoge firme koje vode brigu o svojim zaposlenima na vreme prepoznaju znake sagorevanja na poslu. Odlučuju se za sve popularniju tehniku pomoći – mindfulness. Praktikuje se u najvećim korporacijama poput Googlea te na vodećim univerzitetima: Harvardu, Stanfordu, Oxfordu i Cambridgeu. Očigledno je da deluje! 

Tihi otkaz kao odbrambeni mehanizam ili protest

Praktikujete li tihi otkaz odnosno radite tek onoliko koliko je potrebno da biste zadovoljili minimalne standarde, zbog čega vam ne preti otkaz, pribegavate metodi odbrambenog mehanizma ili svojevrsnog protesta protiv preterano velike odgovornosti i zahtevnosti posla koju vam nadređeni nameću. Ako vas muče nesanice, imate noćne more, nemate apetit ili preterano posežete za grickalicama i frižiderom usred noći, osećate iracionalni strah, imate osećaj krivice, stalno ste umorni i loše raspoloženi te osećate opštu slabost, polako tonete u svet apatije, ne mareći za posao. 

Ako predosećate da vam je burnout za petama, prevenirajte ga. Evo, kako! 

8 koraka prevencije burnouta

1. Naspavajte se!  

Znate li da je nesanica jedan od prvih simptoma burnouta? Ako smo nenaspavani, mozak ne radi optimalno. Odraslima treba 7-9 sati sna da bi mogli funkcionisati. 

2. Šetnja ne samo da je dobra za fizičko zdravlje, već i za mentalno. Razbistrite misli i otpustite nagomilani stres šetnjom gradskim ulicama, ili još bolje, odlaskom u prirodu. 

3. Redovno vežbanje smanjuje stres, sprečava pad kognitivnih sposobnosti, poboljšava pamćenje te utiče na bolju produktivnost. 

4. Humor pomaže u nošenju sa stresom. 

Ima brojne pozitivne kratkoročne i dugoročne efekte. Okružite se pozitivnim i duhovitim osobama ili čitajte zabavna štiva i gledajte komedije. 

5. Naučite se reći NE! 

Počnite to primenjivati kad god vidite da vam je nešto previše za odraditi, oduzima vam mnogo vremena ili je prezahtevno za vas. Ne (pre)uzimajte previše odgovornosti na sebe! 

6. Nagrađujte se za svaki manji i veći uspeh.  

Stvorite ritual vlastitog nagrađivanja za svaki dobro odrađen projekt ili zadatak. To mogu biti male stvari, npr. ako danas uspete da nadoknadite zaostatke od juče, počastite se dobrim ručkom. 

7. Postavite pravila! 

To mogu biti odluke da: ne radite kod kuće ili vikendom, e-poštu ne čitate na putu do posla,  pauzu koristite za odmor, a ne za dovršavanje zadataka… 

8. Organizujte posao i vreme 

Gubitak kontrole nad nagomilanim poslom može da izazove frustracije. Zato je organizacija pola dobro odrađenog posla. 

Kako se burnout zaposlenih reflektuje na poslovanje firme?

Kada “sagoreli” zaposleni više zaista ne može da radi te mu lekar propiše bolovanje radi psihičkog i fizičkog odmora, poslodavac je primoran naći dostojnu zamenu, što iziskuje vreme i dodatne troškove. Znate li da je dugotrajno bolovanje zbog stresa, sagorevanja i depresije najbrže rastuća kategorija odštetnih zahteva u Evropi? 

Naći u kratkom vremenu kvalitetnu zamenu jednako je dobitku na lotu, pogotovo kada je reč o specifičnim zanimanjima, koje traže usko stručno znanje ili veštine, za čije je savladavanje potrebno neko određeno vreme. A proizvodnja mora ići nesmetano dalje. Ta karika poslova u proizvodnom lancu ne sme da bude prekinuta jer porudžbine stoje na stolu. 

Zašto bi trebalo redefinisati burnout?

Pandemijska godina 2020. je sve promenila iz korena – kako privatan, tako i profesionalan život. Naš odnos prema radu se drastično promenio zatvaranjem kancelarija, fabrika, salona… Rad od kuće otvorio nam je novi pogled na profesiju, naše radno mesto i uslove rada. 

Naime, mnogi su, zbog straha od gubitka posla, neki od dosade, a treći zbog povećanog obima posla, počeli da rade prekovremeno kod kuće, što je izazvalo dodatni stres. Nemamo svi idealne uslove za rad u sopstvenom domu. Nekome nedostaje radni sto, nekome radna soba. Nemoguće je kvalitetno razgovarati s klijentima i kolegama online kada vam deca trčkaraju po sobi, a članovi porodice glasno gledaju TV. Zbog konflikta u porodici, stres vezan za posao se potencira. 

Rachelle Stone, životna trenerka i terapeutkinja koja radi s ljudima koji su doživeli burnout, zato predlaže redefinisanje pojma burnouta.  

Stručna pomoć uvek je dobrodošla kad je burnout u pitanju

Ukoliko vam treba stručna pomoć kako reorganizovati poslovanje ili savetovanje oko pristupa zaposlenima, LQ  je tu za vas. Naučite da prepoznate sagorevanje kod sebe i zaposlenih, obratite nam se u slučaju da vam treba podrška na poslu u vidu individualnog coachinga – LQ coachevi su certificirani od strane Academy of Executive Coaching i stoje vam na raspolaganju za svaki savet koji vam je potreban.