22.03.2023.
Istraživanje o preferencijama
Zamislite da ste uključeni u istraživanje u kojem je cilj ispitati preferencije za različite vrste hrane. Od vas će se tražiti da probate gore pomenute delikatese na čiji se pomen namrštite jer su vam odbojne, odnosno imate negativan stav prema njima. Nakon konzumiranja, trebalo bi da ocenite kako vam se svidela ta hrana i da li biste je ponovno jeli, a trebalo bi i da je i preporučite drugima.
Uobičajeno je da učesnici u istraživanju budu nagrađeni za svoj trud i vreme pa je tako predviđeno da deo ispitanika bude plaćen 1 evro, a deo će za svoj angažman dobiti 20 evra.
Šta mislite koja će od te dve grupe, različito plaćenih učesnika vrlo verovatno pokazati manju odbojnost prema hrani koju su jeli, odnosno veći stepen zadovoljstva tom hranom te biti uverljiviji pri preporučivanju?
Intuitivno, na prvu, rekli bismo da će vrlo verovatno onaj ko je više plaćen biti zadovoljniji hranom te pokazati veću uverljivost i žar u pridobivanju novih degustatora, odnosno da će velika nagrada za ponašanja suprotna ličnom stavu dovesti do veće promene stava, a male nagrade do manje promene stava.
Kognitivna konsonanca
Američki psiholog Leon Festinger ne bi se složio s time jer je kroz niz istraživanja pokazao da veličina „opravdanja“ ne mora da ima pozitivan efekat na promenu stava. Ljudi obično teže ka usklađenosti svojih stavova i ponašanja (kognitivna konsonanca), a kada nema takve usklađenosti to nam izaziva stanje nelagode. Zbog toga težimo da smanjimo taj nesklad. Prošlo ponašanje više ne možemo promeniti, no možemo primeniti stav prema situaciji, poslu ili nekoj osobi i uskladiti ga s ponašanjem koje smo pokazali ili se od nas očekuje, a na taj način smanjiti i „zbrku“ u glavi.
Stanje kognitivne ravnoteže
Vratimo se na pečene skakavce, mrave i slične delikatese s početka ovog teksta. Šta se vrlo verovatno događa u glavama različito plaćenih učesnika u istraživanju?
Šta može a uradi učesnik istraživanja koji drugima hvali hranu u kojoj nije uživao, a za svoj je „trud“ bio slabo plaćen?
Ako nastavi da insistira na stavu da je hrana odbojna i nejestiva, a on ju je konzumirao i hvalio i dobio malu nagradu za to, vrlo verovatno će se osećati nezadovoljno i frustrirano.
Frustriranost može da smanji i tako da u glavi „presloži“ viđenje i doživljaj cele situacije i da tu situaciju drugačije vrednuje. To bi moglo da izgleda ovako: „Ustvari, ovo uopšte nije bilo tako gadno za jesti, a da mi nisu rekli šta je … ma, ne bih pogodio da je to“, „Probao sam i uopšte nije tako strašno kao što sam ranije mislio. Da sam išao u neki egzotični restoran to bih masno platio, a ovako sam još i zaradio. Nije neka lova, ali …“ Na taj način, promenom percepcije situacije i procene sopstvenog ponašanja, biće ponovno uspostavljeno stanje kognitivne ravnoteže.
Opisane misaone procese možemo posmatrati i kao neku vrstu obrambenog mehanizma kojim se „branimo“ u situacijama koje nas frustriraju ili su nam stresne.
Na pisanje ovog teksta podstakla su me nedavna iskustva meni bliske osobe koja je imala razgovor s poslodavcem o vrednovanju svog rada. Da li ste u životu iskusili sličnu situaciju? Kako ste sami sebi objasnili ishod, ako nije bio u skladu s vašim očekivanjima? Da li možete to iskustvo da dovedete u vezu s konceptom kognitivne disonance koji je opisan u prethodnom delu teksta?
Dublji i širi uvid u sopstvena ponašanja i reakcije, koje se aktiviraju u izuzetno stresnim situacijama ili prilikom dugotrajnije izloženosti pritiscima, možete da dobijete kroz Hogan razvojni test (Hogan Development Survey – HDS). Više o ovom, kao i o drugim Hogan testovima možete da saznate u okviru Hogan certifikacijskog treninga.
Autor: Igor Kovač, LQ Assessment & HR Consulting