Zašto je jutarnja rutina važna za produktivnost?

02.02.2022.

Zatvaranje škola i rad od kuće narušili su našu svakodnevnu rutinu. Tek će se saznati kakve su prave posledice takvih promena.  

Od početka pandemije uobičajena tema svih razgovora bila je kako se vratiti na razinu dnevne produktivnosti pre Covida-19. U ovom prelaznom razdoblju između starog radnog života i nove normale, mnogi započinju jutro s najboljim namerama, ali do večeri njihovi dnevni ciljevi često ostaju neostvareni. Zbog toga jedni dodatno zaostaju na poslu, a drugi žrtvuju san, redovno vežbanje  ili slobodne trenutke s porodicom i prijateljima kako bi nadoknadili zaostatke. Velik je broj onih koji sebi svakodnevno postavljaju uvek ista dva pitanja: gde je nestala moja produktivnost i može li se ona ikako vratiti?

Rutine nam pomažu da bolje funkcionišemo

 
 Razmislite na trenutak o nizu zadataka koje svakodnevno obavljate rutinski. S vremenom naš mozak postaje vešt u automatskom obavljanju takvih zadataka i to nam omogućuje da svoju pažnju usredsredimo na druge, nerutinske zadatke poput planiranja prezentacije u zadnji čas ili suočavanja s neočekivanim problemom na poslu.
 Neki od najproduktivnijih pojedinaca u istoriji sledili su stroge jutarnje rutine. Winston Churchill budio se u 7,30 ujutro i sledio doslednu rutinu doručka, čitanja novina i pošte, a zatim je diktirao tajnicama, i sve to iz svog kreveta. Jennifer Aniston ustaje u 4,30, popije šoljicu tople vode s limunom, umije lice, meditira, popije proteinski shake, a zatim vežba. Oprah Winfrey se budi u 7,10 ujutro, pere zube, a zatim pre meditacije šeta pse. Beethovenova jutarnja rutina sastojala se od buđenja u 6 ujutro i kuvanja kafe s tačno 60 zrna. 

A šta kad se rutine poremete?

Rutine automatizuju osnovne elemente svakodnevnog života i tako nam pomažu da očuvamo energiju koju treba da posvetimo postizanju svakodnevnih ciljeva. Ali kada se rutina poremeti, ono što je prethodno bilo automatizovano zahteva svesno razmišljanje. Zamislite menadžerku koja prvi sat svakog radnog dana obilazi svoje zaposlene. S vremenom to postaje rutina, uporišna tačka oko koje i ona i njeni zaposleni mogu da strukturiraju ostatak dana. Međutim, ako zbog poziva važnog klijenta preskoči jutarnji ritual, moraće potrošiti dodatnu energiju kako bi ostatak dana ostao na pravom putu. Narušavanjem uobičajenih obrazaca narušava se i produktivnost. 
Studije efekata rutinskih poremećaja pokazuju da dnevni radni ritam može poremetiti čak i najobičniji izostanak uobičajene jutarnje šoljice kafe; zaposleni zbog toga radni dan započinju uznemireni i psihički iscrpljeni. Nije pritom reč o kofeinu, pa čak ni samoj kafi; može biti reč i o čaju ili kakau, ključ je u tome da je narušena rutina. I ta mala kap u moru obaveza do kraja radnog dana može izazvati pravi cunami lošeg raspoloženja zbog kojeg će, između ostalog, stradati i produktivnost. Isti obrazac vredi i za narušavanje bilo koje druge rutine: buđenja na vreme, pripremanja doručka ili putovanja na posao. Svako narušavanje rutine, pokazale su studije, utiče na zaposlene, zbog čega se oni osećaju manje angažovano i na kraju budu manje produktivni tokom dana.

Šta možete učiniti?

Postoji nekoliko načina na koje zaposleni i menadžeri mogu ublažiti učinke rutinskih poremećaja. Prvi i očigledan korak je uspostavljanje i pridržavanje rutine. Ovo je dobar savet za svaku situaciju, a posebno u doba pandemije. Pronađite nešto predvidljivo, nešto s čime ćete započinjati svaki radni dan. Budite se uvek u isto vreme, vodite psa u šetnju pre prve šoljice kafe, 20 minuta odvojite za meditaciju ili jogu... Takve rutinske, predvidljive radnje mogu biti temelj na kojem ćete izgraditi ostatak jutra. 

Svakako, rutinu nije moguće zadržati baš svaki dan i u svakoj situaciji. Ključno je što pre vratiti se na pravi put. Lakše reći nego učiniti, no ako dođe do poremećaja u jutarnjoj rutini, treba izbeći rad tokom ručka kako bi se nadoknadio zaostatak. Trebalo bi ručati u isto vreme, na istom mestu, s istim ljudima kao i inače, kako bi se u nastavku dana vratili u rutinu.
Menadžeri trebaju paziti da ne postanu izvor poremećaja u rutini zaposlenih. Na primer, iznenadni jutarnji pozivi zaposlenima dok su još kod kuće mogu sasvim poremetiti njihove jutarnje rutine. Zbog tog poziva roditelji će možda zakasniti detetu napraviti obrok, zbog čega će ostatak dana razmišljati o tome da li im je dete gladno. Menadžeri mogu preduzeti i korake kako bi ispravili poremećaje u jutarnjim rutinama zaposlenih, čak i ako su se ti poremećaji dogodili van posla.
Prethodno spomenut primer menadžerke koja svaki radni dan započinje obilaskom zaposlenih, takođe je deo rutine. Pa kad zbog nekog drugog posla ne stigne obilaziti od stola do stola, može organizovati virtualni sastanak koji će služiti istoj svrsi: pomoći će da rutine zaposlenih ostanu nedirnute, čime će podstaći njihovu dnevnu produktivnost.
vrh stranice