26.01.2022.
I ne treba sve biti lako, nije život lak. Pitanje je samo koliko smo usmereni na ono šta volimo, gde možemo uložiti svoju strast i u čemu vidimo smisao. Ako celo vreme nešto odrađujemo, moramo, postajemo frustrirani i depresivni.
Život ide kao da ga odrađujemo i pitamo se ima li života pre smrti.
Prilagođavamo se kao nekim normama, porodičnim pravilima, pravilima podneblja u kojem živimo, pravilima kompanije, očekivanjima okoline koja se grade godinama. I onda je teško razočarati sve oko sebe, tražiti nešto za sebe, biti svoj, ostvariti svoje ideje. Lakše je pokoriti se, bez reči i odrađivati dalje. Pa svugde oko nas ima više lagano rezigniranih ljudi, uvučenih u jednu “ladicu“, nego stvarno srećnih ljudi koji aktivno žive svoj život. Pa nam je zapravo drago šta nema više srećnih ljudi jer nam oni kvare osjećaj. Pokazuju da se može, pokazuju ono šta sami nismo. I onda su nam drugi krivi, i država nam je kriva, i roditelji, i oni neki ljudi na poslu ili neki drugi o kojima čitamo u novinama.
Teško je pogledati se iznutra. Teško je priznati svoju odgovornost, svoju lenjost, svoju rasipnost, svoju podmuklost, svoju manipulativnost, svoju zlobu, svoju neodlučnost, svoju stvarnost. A koji je drugi način da pokažemo svoju ljubav prema sebi? Ako ne vidimo ko smo, uvek ćemo upirati prstom na nekoga izvana i žaliti se, odrađivati posao i život s mukom.
Istražujte sebe, a mi (LQ) vam možemo pomoći na tom putu.
Autorica: Spomenka Žepec