Teorija Broken Windows u organizacionoj kulturi

Bio sam ove godine na odmoru u Albaniji i Makedoniji. Priroda u obe zemlje je predivna, ljudi su gostoljubivi, otvorena srca i spremni pomoći u bilo kom trenutku. Naravno, hrana je bila izvanredna, s već pomalo zaboravljenim izvornim ukusima rajčice ili paprike.

 Međutim, ono što mi je smetalo je prljavština pored ceste. Tamo je normalno da dok se voziš, izbaciš iz auta svo smeće koje imaš. Sami smo bili svedoci nekoliko puta kad je porodica u autu nemačkih ili engleskih tablica izbacila u toku vožnje kroz prozor svoje smeće. Kladim se da im to ne padne na pamet kad su u Nemačkoj ili Engleskoj. Ovde kao da im je to normalno.

Zašto je to tako?

Osim toga, kad kao coach dolazim u različite kompanije, u nekima je normalno da se kasni s rokovima, da su kutije razbacane po hodnicima ili da na ulazu prvo gazite preko opušaka, da bi tek onda ušli u kancelariju. U drugim kompanijama, u istoj branši i u istom gradu pak vlada sasvim suprotna kultura poštovanja rokova, prostora i ljudi.

Zašto je to tako?

Početkom 90-ih godina prošlog veka, novoizabrani gradonačelnik New Yorka, Rudy Giuliani, odlučio je dokazati da teorija „razbijenih prozora” može promeniti ponašanje stanovnika tog grada. Pročitavši podsticajni članak Jamesa Q. Wilsona i Georgea Kellinga, pod nazivom Broken Windows (napisan 1982. godine), oduševljeni Rudy postao je prvi gradonačelnik jednoga tako velikoga grada koji je tu teoriju pretvorio u delo.

Teorija Broken Windows kaže da nešto toliko banalno kao što je razbijeni prozor na zgradi, upućuje na napuštenost, manjak poštovanja prema imovini, a samim time i na manjak poštovanja prema zakonu. Razbijen prozor je prvi korak prema polaganom propadanju celih naselja jer se očekuje da bi se vremenom pojavilo još razbijenih prozora, napuštenih automobila, grafita, a nakon toga bi sledila i pojava narkomana, prostitucije i razbojništva koji bi konačno preuzeli celo naselje. Stanovnici tih mesta počeli bi se osećati nezaštićeno te bi verovatno polako počeli napuštati svoje domove. Ohrabreni time, kriminalci bi postali hrabriji, a njihovi bi napadi postajali sve učestaliji. Takva atmosfera nastavljala bi privlačiti nove prestupnike iz drugih delova grada i celi taj ciklus, koji je počeo samo jednim razbijenim prozorom, rezultirao bi razorenim naseljem. Inspirisan lekcijom Broken Windows, tadašnji šef New York policije Willie Bratton, fokusirao se na crtače grafita, profesionalne prosjake i vandale iz podzemnih željeznica. Beskućnici su zamoljeni da ne napuštaju svoja skloništa, grafiti su uklonjeni u roku od 24 sata i razbijeni prozori su zamenjeni novim.

U početku, Bratton je primao mnogo kritika jer se bavi takozvanim „sitnim” prestupnicima i uopšteno mišljenje je bilo: „Kome smetaju prosjaci, grafiti ili razbijeni prozori? Oni nikome ne čine zlo.”

Stvarnost je drukčija. Većina nas sposobna je biti „dobra” kada smo usmereni na taj način, ali isto tako, velika većina nas sposobna je biti „loša” kada se čini da niko ne mari za to. Ako svi voze 30 kilometara brže od dopuštenog, naravno da ćemo i mi činiti isto. Niko ne baca smeće u muzeju, pa nećemo ni mi. Isti ti ljudi će bez razmišljanja baciti smeće na cesti, ako je to smeće već ionako oko njih, pa što onda smeta još jedan komad?! U većini slučajeva to nisu svesne odluke. Mi jednostavno reagujemo u skladu s okruženjem.

Godine 1994., na samom početku Giulijanijeva mandata, u New Yorku je počinjeno 2801 ubistvo. Devet godina posle, 2005., u New Yorku je počinjeno 537 ubistava, što je najniži zabeležen broj od 1963. godine.

Dakle, jedino šta možete i treba da učinite jeste da počnete menjati te navike. Kako navike zaposlenih, tako i vlastite. U početku ljudi mogu biti iznenađeni. Disciplina nije jednostavna navika i nije ju jednostavno uvesti ako je nema. Vi koji imate decu znate da ako dete nije usvojilo disciplinu u najmlađim danima, posle će to biti vrlo teško. Ako je deo vaše organizacijske kulture da se ljudi ponašaju nedisciplinovano i da je to normalno, biće to teško menjati. Međutim, nema drugog puta ako želite stvoriti ozbiljnu, uspešnu i pobedničku organizaciju.