20.07.2022.
Prema mišljenju psihologa, team building zaista pomaže timovima da bolje funkcionišu. Menadžeri i zaposleni takođe potvrđuju korisnost zajedničkog druženja s kolegama izvan radnog vremena te izvan firme. Kako kaže Levi, program team buildinga fokusira se na nekoliko stvari:
- neformalno druženje pojedinaca iz tima
- razvoj međuljudskih odnosa
- rešavanje problema u timu.
Šta je zapravo team building?
Team building podrazumeva dobro osmišljene programe podsticajnih putovanja i aktivnog odmora ili zabavno-edukativnih evenata i poslovnih igara. Putničke agencije imaju već osmišljene programe za team building, no isto tako mogu prema željama i potrebama poslodavaca pripremiti originalni program putovanja i aktivnosti za zaposlene.
Turističke agencije nude team building uglavnom kao sportsko-rekreacijske pakete kojima firme nastoje da stvore jaču koheziju tima i na taj način gaje dobre kolegijalne odnose među zaposlenima.
Odakle ideja o team buildingu?
Britanski istraživač, psiholog i savetnik za menadžment, Raymond Meredith Belbin, najpoznatiji po menadžmentu timova, smatra se ocem i guruom team buildinga.
On je 1960-ih sproveo istraživanje u vezi s Administrative Staff College u Henley-on-Thamesu, koje je postalo temelj njegove prve knjige – Management Teams: Why they succeed or fail. Knjiga je objavljena 1981. godine i ubrzo je postala klasik jer govori o Apollovom sindromu, koji je definisao i otkrio sam Belbin.
Šta je Apollov sindrom?
Reč je o fenomenu vrlo sposobnih pojedinaca koji kao grupa loše rade jer se previše upliću u destruktivne rasprave te uveravaju druge da su u pravu. Odluke koje donose na grupnom nivou nemaju potrebnu koherentnost. Ne uzimaju u obzir druga mišljenja ili pak izbegavaju sukobe, čime doprinose lošem timskom radu, a na kraju i rezultatu.
Zašto baš naziv Apollov sindrom? Belbina je inspirisala nesreća svemirske letelice Apollo koja je izgorela 1967. godine tokom probe. Taj događaj ga je podstakao na razmišljanje o ulozi pojedinaca i tima u ishodu projekta. Prateći sportske timove, zaključio je da oni s najboljim pojedincima ne postižu redovno najbolje rezultate, prema tome ne osvajaju uvek prvenstva. Primetio je da uspeh ipak leži u nečemu drugome, a to je timski duh. Najveća svetska imena fudbala okupljena u jednom timu ili reprezentaciji ne garantuju osvajanje prvenstva. Primer za to je slavni Real Madrid koji je, uprkos tome što je kupio sva najveća imena fudbala u to vreme, doživeo sportski debakl. Zato je Belbin utvrdio da fudbalski timovi ne bi trebalo da budu sastavljeni isključivo od driblera.
Kako je Belbinovo istraživanje razvilo i pratilo team building?
Tokom istraživanja podjednako se zanimao za:
- grupno ponašanje
- individualno ponašanje zaposlenih.
Budući da nije imao razrađenih teorija o timovima, zatražio je pomoć trojice naučnika:
- Billa Hartstona – matematičara i međunarodnog šahovskog majstora
- Jeanne Fisher – antropološkinje koja je proučavala narode Kenije
- Rogera Mottrama – psihologa rada.
Stavili su pred sebe izazov koji je zamišljen kao sedmogodišnji zadatak. Nudili su zaposlenima tri poslovne igre godišnje, a u svakoj je učestvovalo osam timova. Stručna četvorka imala je zadatak tokom svakog sastanka posmatrati, kategorizovati i beležiti različite doprinose svakog zaposlenog unutar tima.
Belbinov najveći praktični doprinos predstavljaju:
- klasifikacija devet skupova ponašanja
- upitnik kojim se određuje kako se članovi tima ponašaju u međusobnim interakcijama.
Otac teorije timskih uloga
Belbinov Management Teams predstavlja zaključke iz njegova rada nastalog na spomenutom istraživanju – proučavanju interakcije članova timova tokom poslovnih igara na Henley Management Collegeu. Među ključnim zaključcima bila je pretpostavka da efikasan tim ima članove koji pokrivaju osam ključnih uloga u upravljanju timom i načinom na koji obavlja posao. Kasnije je dodao i devetu ulogu.
Belbinova definicija timskih uloga kaže da je to tendencija da se ponašamo, doprinosimo i koreliramo s drugima na tačno određen način.
Belbinove uloge predstavljaju zadatke i funkcije u samoupravljanju aktivnostima tima. Devet timskih uloga predstavljaju devet grupa ponašanja. Na temelju Belbinovog modela devet timskih uloga, menadžerima koji razvijaju timove savetujemo da osiguraju uslove u kojima bi svaku od devet uloga mogao obavljati zaposleni koji je član tima. Kompatibilne uloge može obavljati svaki član tima. Druge uloge tj. poslovi su više-manje nekompatibilni pa se smatra da će njih dobro obavljati ljudi s različitim skupinama ponašanja. Belbin ne tvrdi da u timu mora biti devet pojedinaca, već u njemu može biti barem tri-četiri zaposlena koji su sposobni odrađivati te uloge.
Ovo je istraživanje pokazalo da su najuspešniji timovi sastavljeni od raznolike kombinacije ponašanja. Da bismo izgradili timove s visokim učinkom, nužno je da svako od devet ponašanja primenjujemo u odgovarajuće vreme.
“Vrste ponašanja u koje se ljudi uključuju su beskonačne. Ali raspon korisnih ponašanja, koja daju efikasan doprinos delotvornosti tima, je konačan. Ta su ponašanja grupisana u određeni broj povezanih klastera, na koje se odnosi pojam timska uloga”. (Belbin)
9 timskih uloga
Znate li da postoje testovi za identifikovanje idealnih timskih uloga?
Kriterijumi podele na timske uloge su:
- društvene uloge
- uloge koje razmišljajuuloge akcije ili zadataka.
- Istraživač resursa – Resource Investigator
- Timski radnik – Teamworker
- Koordinator – Co-ordinator
- Originalni mislilac – Plant
- Nadglednik – procenitelj – Monitor Evaluator
- Specijalista – Specialist
- Modelator – Shaper
- Primenjivač – Implementer
- Finišer – Finisher
Vrste team buildinga po Westu
Prema Michaelu A. Westu, razlikujemo 5 osnovnih vrsta team building programa. U svojoj knjizi Effective Teamwork: Practical Lessons from Organizational Research piše kako svaka vrsta programa zahteva poseban pristup, metode i zadatke. Napominje da bismo trebali definisati koja vrsta programa odgovara profilu našeg radnog kolektiva pre odabira team buildinga.
Ovaj je team building namenjen timovima koji tek počinju s radom, kada se zaposleni međusobno upoznaju te kada im se dodeljuju radni zadaci i uloge. Pokretanje tima podrazumeva: utvrđivanje zadatka tima, razvoj komunikacije, osiguravanje povratne informacije svim zaposlenima o njihovom uspehu te motivisanje članova. Iskustvo kaže da je team building namenjen pokretanju kvalitetnog tima najbolje sprovesti brzo negde nakon njegova formiranja kako bi se ljudi upoznali u neformalnim uslovima, ne bi bili pod stresom te kolege doživljavali kao opasnu konkurenciju.
Želite li promišljati o problemima, ulogama, načinima rada i procesima unutar tima, ova vrsta team building programa može biti korisna. Pomaže unapređivanju timske efikasnosti, povećava svest o prednostima te veštinama koje poseduje, ali i slabostima i problemima. Kada postoji problem u timu, preporučuje se što više učesnika tokom ovog team building programa, kako bi se problem sagledao iz različitih perspektiva, a predlozi za unapređivanje bili što relevantniji.
Ova vrsta team building programa fokusira se na pronalaženje uzroka neuspešnosti tima. Na temelju diskusije ili anonimnog iznošenja mišljenja, identifikuje se problem, a tim koristi prikladne strategije kako bi u budućnosti izbegao slične nesporazume, nesuglasice ili konflikt.
- Rešavanje problema vezanih za zadatke tima
Pojavi li se u timu neki specifičan problem u procesu izvršavanja projekta, ovaj team building potiče na zajedničko promišljanje o problemu, razvijanje efikasnih strategija rada te traženje i pronalaženje optimalnog rešenja.
- Posredovanje u međuljudskim odnosima
Cilj ove vrste team building programa jeste podsticanje pozitivne atmosfere unutar tima i rad na poboljšanju odnosa među članovima. Fokus je na: podršci, atmosferi unutar tima, napredovanju članova tima i rešavanju konflikata.
Vrste team buildinga po Leviju
Daniel Levi 2011. godine donosi ponešto drugačiju podelu team buildinga:
Team buildingom nastoji se podstaći proces postavljanja ciljeva, čime bi se rasvetlila svrha tima. Definišu se specifični ciljevi i zadaci tima, izrađuje plan rada te razvijaju kriterijumi za evaluaciju postignutog.
Ovaj oblik team buildinga kreira aktivnosti u svrhu shvatanja: uloge pojedinaca u timu, grupnih normi i pravila te zajedničkih odgovornosti članova tima. Ovde ističemo jednu veliku ličnu korist za zaposlene jer svaki može videti sebe kroz prizmu ostalih zaposlenih. Tako dobijaju jasniju i objektivnu sliku o sopstvenom radu te im pomaže da razviju poželjno ponašanje.
- Unapređivanje interpersonalnih veština
Usklađivanje nastojanja članova tima, poboljšanje odnosa te unapređivanje veština potrebnih za rad u timu, predstavljaju glavnu svrhu i ciljeve ovog vida team buildinga. Od posebne koristi je učešće stručnog saradnika, vanjskog objektivnog posmatrača.
Team building ima za ciljeve sledeće: poboljšanje odnosa među članovima tima, uspostavljanje poverenja te razvoj grupnog identiteta.
U fokusu ovog team buildinga jesu: identifikacija, analiza i pokušaj rešavanja već postojećih problema. Levi se ovde približava Westovu mišljenju.
Svrha team building programa
Na temelju napisanog možemo zaključiti da su osnovni ciljevi team buildinga:
- podsećanje tima na njegove zadatke
- poboljšanje odnosa među članovima tima.
Levi ističe kako zaposleni treba da nauče da koordiniraju svoj trud zajedno s ostalim članovima tima te da teže tome da funkcionišu kao tim, a donošenje odluka, rešavanje problema te pregovaranje samo su neke od sposobnosti koje članovi mogu naučiti. Ako su problemi grupe vezani za manjak navedenih sposobnosti, potrebno ih je podučiti procesima međuljudskih odnosa, ne bi li kompletni tim ispravno funkcionisao.
Jedan od zadataka team buildinga je stvaranje kohezije unutar tima radi postizanja timskog duha i kreiranja kvalitetnih međuljudskih odnosa među članovima tima. Na taj način učvršćuje se moral tima, povećava poverenje i saradnju te razvija timski identitet, a upravo stvaranje jedinstvene zajednice pomaže u razvoju osećaja pripadnosti timu, kako smatra Levi.
West pak upozorava kako timovi u kojima vlada kohezija ne moraju nužno biti i uspešni, ali da uspeh povećava koheziju unutar tima. A, team building je odličan alat da se stvori ili pojača kohezija.
Kada se preporučuje team building?
Poslodavac obično izražava želju za team buildingom kada želi nagraditi svoj kolektiv za izuzetne rezultate tokom godine ili za odlično odrađen projekt.
Uoči li menadžer da u kolektivu ne vlada dobra atmosfera zbog narušenih odnosa ili da je ponestalo radnog elana zbog zasićenosti poslom, naročito ako se radi o jednoličnim radnim zadacima, team building nameće se kao dobra metoda popravljanja neskladnih odnosa ili unošenja promena u radne zadatke.
„Može se reći da uspešni timovi daju više nego što bi dao svaki pojedinac, ali što je još važnije, daju više nego što iznosi prosti zbir pojedinačnih postignuća, potencijala i kompetencija.“
(Kobolt, Žižak)
Jasni pokazatelji da je team building potreban timu
Činjenica je da mnoge institucije malo čine za razvoj svojih timova. Požele li promeniti nešto u svom pristupu, preporučujemo da obrate pažnju na evidentne pokazatelje da je grupi potreban team building, a oni su prema Leviju sledeći:
- nekvalitetno obavljanje zadataka
- učestale žalbe
- konflikti među članovima grupe
- nedorečene i neshvaćene odluke
- apatija i opća nezainteresovanost
- nedostatak inicijative, inovacija i učinkovitog rešavanja problema
- nesvrsishodni sastanci.
Da li vam treba pomoć oko planiranja i sastavljanja aktivnosti za team building?
Aktivnosti team buildinga kreiraju se kako bi povećale funkcionisanje čitavog tima, a da biste ih što kvalitetnije sproveli u delo, potrebno je istražiti koji su zaposleni:
- dobri u preuzimanju vođstva
- dobri u razvijanju planova za izvršavanje zadataka
- sposobni i kompetentni najkvalitetnije izvršiti poverene im zadatke.
Pri sastavljanju programa treba da imate na umu kako je svaki zaposleni zasebna jedinka koja ima jedinstvene sposobnosti, preferencije i razmišljanja, zbog čega je od posebne važnosti program team buildinga prilagoditi timu.
Team buildingu prioritet treba da bude razvoj osećanja pripadnosti grupi. Tako Hayes ističe kako članovi grupe koji se ne povežu dovoljno ili se ne nađu na istoj talasnoj dužini, ne funkcionišu kao tim, a to znači da je nemoguće postići zacrtani cilj.
Team building nisu samo vesela i zabavna putovanja zaposlenih na jedan ili više dana. On je mnogo više od toga i preporuka je da se svakodnevno odvija.
Aktivnosti team buildinga podrazumevaju, kao što smo već napisali, jednodnevne ili višednevne izlete, ali isto tako:
- organizovana druženja čitavog kolektiva
- proslave prilikom posebnih prigoda
- razne radionice.
Kako vam LQ može pomoći?
Nadamo se da vas je naš blog podstakao da o team buildingu promišljate na drugačiji način i ne doživljavate ga kao nepotrebno rasipanje novaca na zabavu zaposlenih, kao što misli deo poslodavaca. Ako želite stručno mišljenje o aktivnostima koje bi bile optimalne za vaš tim, obratite se LQ stručnjacima za HR podršku. Uz programe HR konsaltinga te Centra za procenu i razvoj možete proceniti svoj tim, njegove vrednosti i nedostatke te na temelju toga kreirati team building.
U sklopu HR konsaltinga možete birati 2 programa:
U sklopu Centra za procenu i razvoj programa možete odabrati:
Očigledno je da je team building iznimno korisna metoda u menadžmentu ljudskim potencijalima jer podstiče kolektivni duh. Jačajte timski duh na kreativan način uz kvalitetan team building program i LQ savetnike.