Stručnost? Predanost? Čvrsta ruka? Ne, empatija je najvažnija veština vođenja

Empatija je oduvek bila ključna veština po kojoj su se prepoznavale prave vođe. Pokazivanje empatije prema zaposlenima ne znači da ste mekani i da vas lako mogu obraditi; štaviše, ona vas može pogurati prema boljim poslovnim rezultatima. Empatija pozitivno utiče na zaposlene, a sve više istraživanja pokazuje da igra ključnu ulogu u svemu što se tiče menadžmenta, od uvođenja inovacija do zadržavanja radnika u firmi. Sjajno vođstvo zahteva finu mešavinu svih vrsta veština kako bi se stvorili uslovi za angažman, sreću i učinak zaposlenih, a empatija se nalazi na vrhu popisa onoga što dobri menadžeri moraju usvojiti i primeniti.

Učinci stresa 

Empatija je neophodna jer se ljudi suočavaju sa sve više stresa, a pandemija i nedavni potresi dodatno su potpomogli da se i životi i posao okrenu naglavačke. Situacija je ozbiljna. Globalna studija Qualtricsa pokazala je da je 42% ljudi iskusilo probleme vezane za mentalno zdravlje. Tačnije, 67% ljudi suočeno je s povećanim stresom, 57% je anksioznije nego pre, a 54% njih je emocionalno iscrpljeno. Zabrinjavajućim brojkama tu nije kraj: 53% ljudi je tužno, 50% je razdražljivo, 28% ima problema s koncentracijom, 20% treba više vremena da dovrše zadatke, 15% ima problema s razmišljanjem, a njih 12% ne uspeva ispuniti svoje odgovornosti. 

Pritom ne pati samo posao, nego i privatni životi. Stres na poslu izravno utiče na san. Istraživanje Univerziteta Illinois pokazalo je da uznemirujuće poslovne e-poruke prelivaju nezadovoljstvo na životne partnere. Studija Univerziteta Carleton ukazuje na to da se nezadovoljni zaposleni osećaju manje sposobnima kao roditelji. A nezadovoljstvo privatnim životom kao bumerang se vraća tamo gde je sve i počelo, na posao. Studija objavljena u časopisu Academy of Management Journal pokazala je da zaposleni izloženi grubostima svojih šefova rade manje i lošije i nespremni su pomoći drugima. Studija Univerziteta Georgetown otkriva da je nepristojnost na radnom mestu u porastu, a negativne posledice takvog ponašanja brojne i razorne, od smanjene radne efektivnosti do učestalih odlazaka iz firme. 

Empatija doprinosi pozitivnim ishodima 

Dok prolazimo kroz teška vremena, borimo se s izgaranjem ili nam je teško da pronađemo sreću na poslu, empatija može biti snažan protivotrov i doprineti pozitivnim iskustvima, pojedinaca i čitavih timova. Nova studija Catalysta pokazuje značajne konstruktivne učinke empatije: 

Empatija utiče na inovativnost 
Čak 61% zaposlenih koje vode empatični menadžeri veruje da mogu biti inovativni. Isto smatra tek 13% zaposlenih s manje empatičnim šefovima. 

Empatija utiče na angažman 
Empatični menadžeri podstaknuće 76% zaposlenih na veći angažman; isti elan primećen je kod samo 32% zaposlenih čiji šefovi ne pokazuju znakove empatije. 

Empatija zadržava radnike 
Studija pokazuje kako 60% anketiranih žena ne želi ni da razmišlja o promeni firme za koju rade ako se u njoj poštuju i cene njihove životne okolnosti. S druge strane, o davanju otkaza razmišlja četiri od pet zaposlenih žena koje ne osećaju empatiju svojih šefova. 

Empatija utiče na mentalno zdravlje 
Čak 86% zaposlenih koji misle da su im šefovi empatični kaže da su zbog toga sposobniji upravljati zahtevima svog posla i života te da najviše zahvaljujući dobrom ponašanju menadžera uspešno žongliraju svojim ličnim, porodičnim i radnim obvezama. Studija objavljena u Evolutionary Biology pokazuje da empatija u donošenju odluka povećava saradnju zaposlenih i u njima budi empatiju. Poput nekog lanca sreće, svaki čin empatije podstiče još više empatije. A od viška empatije zaista ne boli glava. Studija Qualtricsa pokazala je da zaposleni koje vode empatičniji menadžeri pokazuju daleko veću razinu mentalnog zdravlja.

Kako pokazati empatiju 

S empatijom se rađamo, ali se neke se stvari mogu i naučiti. Menadžeri empatiju mogu pokazati na dva načina. U tuđu kožu možete se uvući kognitivnom empatijom (“Šta bih mislio da sam ja na njegovom/njenom mestu?”). Na nečije osećaje možete se usredsrediti i koristeći emocionalnu empatiju (“Šta bih osećao da se nalazim u njegovoj/njenoj poziciji?”). No, nije dovoljno u obzir uzimati ono što misle i osećaju drugi. Menadžer će biti najuspešniji kad javno izrazi svoju zabrinutost i izravno se raspituje o izazovima i potom sluša odgovore svojih zaposlenih. 

Menadžer ne mora biti stručnjak za mentalno zdravlje kako bi pokazao da mu je stalo i da obraća pažnju na to šta se događa s njegovim zaposlenima. Dovoljno je raspitati se i saznati ono što oni žele i hoće podeliti s njim. Svakako, malo edukacije o tome gde se može potražiti dodatna pomoć nikad neće biti na odmet. 

Zaposleni će biti angažovaniji na poslu i više će verovati menadžerima iza čijih reči stoje i dela. Razumevanje tuđe situacije vodi u saosećanje, a ono podstiče delovanje. Empatija znači da razumete ono s čime se bore vaši zaposleni i da ste im spremni pomoći. 

Empatija znači da uvažavate tuđa stajališta i da ste spremni na zdravu i otvorenu raspravu koja vodi ka boljem rešenju. Drugi se možda neće sećati šta ste im kada rekli, ali će dobro pamtiti kako su se pritom osećali.