12.05.2022.
Jedan od psihologa koji deli ovo mišljenje je Daniel Goleman. Taj naučnik i dugogodišnji novinar The New York Timesa, za vreme svog novinarskog staža pokrivao je područja nauke o mozgu i ponašanje, što ga je podstaklo da napiše knjigu „Emocionalna inteligencija“, u kojoj objašnjava kako su samosvest, samodisciplina, upornost i empatija važnije za život od IQ-a te zašto ignorisanje pomenutih kompetencija predstavlja rizik za dobro funkcionisanje kako u privatnom životu tako i u poslu.
Rezultati studije “Emotional intelligence training and its implications for stress, health and performance”, koje su 2003. godine objavili Mark Slaski i Susan Cartwright u časopisu Međunarodnog društva za istraživanje stresa “Stress and Health: Journal of the International Society for the Investigation of Stress”, pokazali su kako trening emocionalne inteligencije dovodi do značajnog pomaka. Tako su se naučene veštine pokazale korisnima u:
- smanjenju stresa
- unapređenju menadžerskih sposobnosti.
Studija se temeljila na njihovim ranijim radovima, a ispitivala je ulogu emocionalne inteligencije kao moderatora u procesu stresa. Za posmatranje su odabrali jedno od najstresnijih zanimanja.
Pogađate? Zanimanje menadžera!
Za uzorak su uzeli 60 menadžera iz Velike Britanije. Prošli su obuku iz emocionalne inteligencije. Da bi dokazali svoju tezu, autori studije uključili su i kontrolnu grupu. Utvrđeno je da je trening kod eksperimentalne grupe rezultirao povećanjem emocionalne inteligencije te poboljšanim zdravljem.
Šta je zapravo emocionalna inteligencija ili EQ?
EQ ili EI (eng.) skraćenice su za emocionalnu inteligenciju. Ukoliko pitate li psihologe šta je emocionalna inteligencija, reći će vam da je to sposobnost razumevanja i reagovanja na emocije.
Goleman je razradio i proslavio pojam emocionalne inteligencije, iako su ga osmislili Peter Salovey i John D. Mayer, istinski pioniri i vodeći naučnici u tom području. Golemanova definicija kaže da emocionalnu inteligenciju čine nekognitivne sposobnosti, kompetencije i veštine koje utiču na sposobnost osobe da se nosi sa zahtevima i pritiscima okoline.
U svom kultnom i nebrojeno puta citiranom članku “Emocionalna inteligencija” iz 1990. godine Salovey i Mayer definisali su emocionalnu inteligenciju kao sposobnost:
- uočavanja, procene i izražavanja emocija
- sposobnost priziva osećaja kad nam olakšavaju razmišljanje
- sposobnost razumevanja emocija i emocionalnih spoznaja
- sposobnost regulacije emocija radi emocionalnog i intelektualnog razvitka.
Četiri glavna područja emocionalne inteligencije
Salovey i Mayer formulisali su model koji se sastoji od četiri faktora emocionalne inteligencije:
1. percepcija emocija
Smatraju da je prvi korak u razumevanju emocija dobra percepcija, a to podrazumeva i dobro tumačenje neverbalnih signala, kao što su govor tela i izraz lica.
2. razumno korišćenje emocija
Služimo se emocijama tako da podstiču na razmišljanje i na kognitivne aktivnosti jer nam pomažu da odaberemo ono što je relevantno i prioritetno.
3. razumevanje emocija
Činjenica je da emocije mogu imati široku paletu značenja kako za nas tako i za druge. Poznavanje razloga ili povoda nečije neprimerene reakcije, pomaže nam da dešifrujemo šta se krije iza svega i šta te emocije doista znače (privatni problemi, nezadovoljstvo platom, osećaj nepravednosti, zahtevnost nadređenih…). Upravo je ta sposobnost vrlo važna za ispravno upravljanje emocijama.
4. upravljanje emocijama
Sposobnost upravljanja emocijama ključni je deo emocionalne inteligencije. Regulisanje emocija omogućava nam reagovanje na adekvatan način. Stručnjaci se slažu da od sposobnosti upravljanja emocijama zavisi celokupna emocionalna inteligencija, što za sobom povlači uspeh u privatnom i poslovnom životu.
Da li je emocionalna inteligencija dar genetike ili može da se usvoji učenjem?
Posmatrate li odnose među ljudima, primetićete da neki jako brzo pridobiju naklonost sagovornika, da prepirke pretvaraju u konstruktivnu diskusiju te da se znaju izviniti kada pogreše. Očigledno je da imaju moć prepoznavanja i kontrolisanja svojih i tuđih emocija.
Emocionalna inteligencija stiče se:
- genetskim nasleđem – manjim delom
- procesom učenja – većim delom.
U naučnim krugovima dolazi do kontroverzi oko ove teme. Prema nekim naučnicima, emocionalna inteligencija urođena je osobina, dok drugi drže da se može naučiti i razvijati.
Zašto je potrebno razvijati emocionalnu inteligenciju?
Zato što nam omogućuje stvaranje iskrenog odnosa prema sebi i drugima, prepoznavanje i razumevanje svojih i tuđih emocija te zrelo reagovanje na njih.
I mi smo mišljenja da se emocionalna inteligencija može razvijati. Danas postoje razni specijalizovani koncepti i programi za razvoj emocionalnih sposobnosti i veština: mentalni trening, psihoterapija, NLP (neuro lingvističko programiranje), life coaching te edukacije za menadžere. Naučnici posebno naglašavaju važnost stalnog ulaganja vremena i truda u razvoj emocionalne inteligencije jer nam pomaže u svim sferama života.
Zašto je emocionalna inteligencija važna u svakodnevnom životu i na poslu?
Emocionalna inteligencija spaja, kako se donedavno smatralo, dva nespojiva područja:
- afektivni aspekt mentalnog funkcionisanja
- kognitivni aspekt mentalnog funkcionisanja.
Howard Gardner je 1983. godine u knjizi “Okviri uma: Teorija višestrukih inteligencija”, u svojoj klasifikaciji inteligencije emocionalnu inteligenciju svrstao među sedam vrsta inteligencije.
Sposobnost izražavanja i kontrolisanja vlastitih emocija jako je važna, uključujući pravilno tumačenje tuđih emocija te reagovanje na njih.
Psiholog Adrián Triglia u časopisu “Psihologija i um” kaže da emocionalna inteligencija pomaže ljudima jer poboljšava samo-znanje, samo-otkrivanje te utiče na donošenje pravih odluka. Sprečava stres i nervozu. Smanjuje anksioznost i pomaže prevladavanju depresije i tuge. Poboljšava radnu efikasnost i produktivnost, utiče na poboljšanje međuljudskih odnosa i razvoj empatije. Emocionalna inteligencija garantuje psihičku dobrobit te uspostavlja emocionalnu ravnotežu. Igra važnu ulogu u ličnom razvoju, a ono što je naročito važno u menadžmentu, pruža kapacitet za uticaj i vođstvo.
Kakva je uloga emocionalne inteligencije u poslovnom svetu?
Istraživanja pokazuju da su osobe s većom emocionalnom inteligencijom puno uspešnije. Ko ne zna ili ne može upravljati svojim emocijama, pa makar imao natprosečni koeficijent inteligencije, teško da će se dobro snalaziti u stresnim situacijama i izazovima, a kamoli dobro voditi tim.
Emocije mogu toliko ovladati nama da ponekad parališu mozak. To u poslovnom svetu ne ostavlja dobru sliku. Evo primera! Imate tremu pred javni nastup (ko je nema!?). Govor ne možete i ne smete prepustiti nekome od svojih saradnika jer vi ste lider i treba da motivišete. Znoje se dlanovi, glas drhti i osećate da je glava prazna.
Koliko puta je nekontrolisana lavina besa trajno narušila međuljudske odnose u timu?
“Svako može da se naljuti, to je lako. Ali, naljutiti se na pravu osobu, do ispravnog stepena, u pravi trenutak, zbog ispravnog razloga i na ispravan način, to nije lako.”
Ako je ovo zaista rekao Aristotel, kako beleži istorija, onda je jasno da nikakvi tokovi ljudske civilizacije nisu uticali na ljudske emocije i ponašanje. Današnji ljudi jednako reaguju kao i ljudi nekada.
Zato je važno da znate da prepoznate emocije, kako svoje tako i tuđe, a biti emocionalno inteligentan znači koristiti svoje i tuđe emocije na konstruktivan način.
5 aspekata emocionalne inteligencije
Goleman je razvio najpoznatiji teorijski model emocionalne inteligencije. Prema njemu, emocionalna inteligencija sastoji od 5 aspekata:
1. Samosvest kao sposobnost “čitanja” sopstvenih emocija i shvatanja kakav uticaj imaju na okolinu.
To je razumevanje sopstvenih emocija te uvida u svoje potrebe.
2. Samoregulacija
Nakon što detektujete emocije, usmerite se na načine kako ih ispoljavate, kako se manifestuju na vaše telo i psihu te koliku kontrolu imate nad njima.
3. Intrinzična motivacija
Zapitajte se da li sledite svoje emocije kad donosite odluku, da li one upravljaju vašim ponašanjem te da li slušate svoje unutrašnje potrebe ili ih ignorišete.
4. Empatija – razumevanje tuđih osećaja i uvažavanje različitih mišljenja.
Kada prepoznate svoje emocije, možete početi razumevati sebe i svoje ponašanje, a tada ste spremniji i razumeti emocije i ponašanje ljudi oko sebe. Savet za menadžere – pokušajte prepoznati tuđa emocionalna stanja i biti tu za članove svog tima. Mnogo je već toga napisano o važnosti i ulozi empatije u menadžmentu. Ako još niste, pročitajte naš blog o empatiji!
5. Socijalne veštine
Kada ste usvojili prethodna četiri aspekta, možete graditi dobre društvene odnose koji podrazumevaju uvažavanje i razumevanje tuđih emocija, briga i problema. Komunikacija je važan faktor dobrih međuljudskih odnosa, na poslu pogotovo. Razgovarajte sa zaposlenima o osećajima, no pre svega budite dobar slušatelj, da biste mogli biti dobar sagovornik.
Kako reaguju emocionalno inteligentni ljudi?
Osobe s visokom emocionalnom inteligencijom možete prepoznati po dobrom upravljanju vlastitim emocijama. Jasno progovaraju o njima. Iskreni su prema sebi, prepoznaju svoje slabosti i emocije te im pristupaju na drugačiji način nego prosečni ljudi. Imaju razvijenu sposobnost samoprihvatanja ili samootkrivanja jer mogu prihvatiti svoje mane, ali i ceniti svoje vrline. Preuzimaju odgovornost i predviđaju posledice ličnih odluka.
Empatični su. Svesni vlastitih slabosti i grešaka, imaju razumevanja za tuđe. Razumeju da zaposleni mogu imati loš dan, pa zbog toga i pogrešiti. Pronicljivi su, prepoznaju obrasce ponašanja.
Kod njih nećete primetiti da su ih obuzeli bes, strah, tuga ili krivica jer ne dopuštaju da ih svladaju negativne emocije. Ono što je važno naglasiti jeste njihova sposobnost da razumeju uzroke sopstvenih negativnih emocija te da ih iskoriste i transformišu u pozitivno delovanje.
Zašto su emocionalno inteligentni ljudi uspešniji u životu?
Ljudi koji imaju razvijeniju emocionalnu inteligenciju uspešniji su u mnogim područjima života, a naročito u poslovnom svetu. Kod njih je samomotivacija izuzetno jaka. Veruju u sopstvene sposobnosti i samopouzdani su, ali nikako egocentrični.
Budući da imaju sposobnost detektiranja emocija, kako kod sebe tako i kod svojih saradnika, zaposlenih pa i klijenata, mogu se postaviti na pravi način. Znaju prigušiti sopstvene emocije i ne dozvoljavaju im da prevladaju. Pribranim stavom unose mir u uzavrelu atmosferu na poslu.
Emocionalno inteligentni ljudi su fleksibilni jer nemaju strah od promena. Nemaju problem izaći iz svoje zone komfora.
Ne izbegavaju reći NE kad je to potrebno i znaju to reći na način da ne uvrede drugu stranu, ali se i stoički nositi s negativnom reakcijom.
Kako reaguju ljudi s niskom emocionalnom inteligencijom?
Dok se emocionalno inteligentni ljudi odlično snalaze u međuljudskim odnosima jer pravilno reaguju na tuđe emocije, osobe s niskom emocionalnom inteligencijom imaju vrlo mali krug bliskih prijatelja zbog neosetljivosti za tuđe osećaje i probleme.
Osobe koje nemaju razvijenu emocionalnu inteligenciju nerado analiziraju vlastite osećaje te dugo znaju prikrivati krivicu zbog pogrešnih poteza. Izbegavaju odgovornost za svoje postupke. Osim neuspeha u privatnom životu, doživljavaju ga i na poslu pa nije čudo da često menjaju radnu sredinu, ulaze iz jedne u drugu vezu ili demontiraju brak. Uglavnom su to nesigurne osobe sklone prebacivanju krivice na druge. Karakteriše ih pesimističnost.
Emocionalna inteligencija i pozitivna psihologija
Naučni časopis za opšta društvena pitanja “Društvena istraživanja” ističe povezanost pozitivne psihologije s emocionalnom inteligencijom.
Pozitivna psihologija naglašava optimizam i pozitivne strane ljudskog funkcionisanja. Psiholozi tako tvrde da je izrazito važno podsticati i otkrivati pozitivne karakteristike ljudi.
To u poslovnom svetu znači sledeće; umesto kritikovanja zaposlenog koji je nešto uradio na svoju ruku, a ne onako kako ste mu rekli, prvo analizirajte postoji li dobra strana njegovog čina te ga pohvalite za to, ali naglasite da ubuduće želite da radi prema vašem naputku. Pozitivna psihologija uči da ne okarakterišemo osobu kao dobru ili lošu, već da tako okarakterišemo njeno ponašanje. Dakle, ne kažemo: “Ti si užasan radnik!“. Pozitivna psihologija sugeriše nam: “To nije bio pravi način da se zadatak tako odradi“. Ili, možemo reći: “Nije najbolje odrađeno“.
Budući da emocionalna inteligencija nastoji otkriti i istaknuti pozitivne osobine osobe, od početka je jako zastupljena u pozitivnoj psihologiji.
Emocionalna inteligencija je zalog boljeg osobnog i profesionalnog života.
Emmerling i Goleman tvrde kako bez ciljanog ulaganja vlastitog napora pojedinci ne mogu razviti ili povećati emocionalnu inteligenciju. Stoga, razvitak socijalnih i emocionalnih kompetencija zahtijeva stalno ulaganje u sebe. Mnogi primjeri iz psihoterapije i organizacijske edukacije pokazali su da sistematični programi mogu pomoći ljudima razviti i povećati socio-emocionalne kompetencije.
Kako se može procijeniti nečija emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija mjeri se tako da se detektiraju individualne razlike.
Dva su načina:
- samoprocjena vlastitih sposobnosti
- ispitivanje emocionalne inteligencije pomoću raznih testova.
Opravdan je prigovor u vjerodostojnost samoprocjene vlastitih emocionalnih sposobnosti, no interesantno je da se rezultat emocionalnih sposobnosti dobiven skalama samoprocjene nije značajnije razlikovao od rezultata dobivenog testovima.
Znanstveni časopis “Ekonomski pogled” poziva se na istraživanje koje ističe veliku poveznicu između emocionalne inteligencije i poslovanja. Želite li poraditi na svojoj emocionalnoj inteligenciji, pomoći će vam naši stručni programi osposobljavanja menadžera poput programa Sa sjenom u šetnju.