Postaje li četvorodnevna radna nedelja poslovni model budućnosti?

U martu 2020. Gallup je sproveo istraživanje na više od 10.000 američkih radnika u stalnom radnom odnosu. Samo njih 5% ima četvorodnevnu radnu nedelju. Prema drugom istraživanju sprovedenom na 4.000 radnika u SAD-u, 83% ispitanika izjasnilo se da preferira četvorodnevnu radnu nedelju. 

Novi način upravljanja radnim vremenom zasnovan je na novim tehnologijama koje omogućuju:

• efikasnije upravljanje procesima
•  efikasniju proizvodnju
•  skraćivanje vremena i troškova na minimum što se tiče putovanja do radnog mesta i od radnog mesta do kuće. 

2 modela četvorodnevne radne nedelje

Postoje 2 modela četvorodnevne radne nedelje. Prvi podrazumeva izbacivanje jednog radnog dana te skraćivanje radnog vremena uz isplatu iste plate. Drugi model zadržava puno radno vreme, što znači da ima četiri radna dana s dužim brojem sati.  

Prva opcija je cilj kojem se teži. 

Preliminarni rezultati

Preliminarni rezultati pokazuju da su potencijalne prednosti:

• bolja ravnoteža između posla i privatnog života
•  dobrobit firme i zaposlenih
• produktivnost zaposlenih koja nije smanjena. 

Uvođenjem četvorodnevne radne nedelje firme su krenule u dva različita smera pa su se razvila dva modela četvorodnevne radne nedelje:

1. komprimirana radna nedelja – zaposleni rade 10 sati dnevno 4 dana, a slobodna su im 3 dana (petak, subota, nedelja)
2.  skraćena radna nedelja – zaposleni rade 8 sati dnevno 4 dana, a slobodna su im 3 dana (petak, subota, nedelja) 

Komprimirana četvorodnevna radna nedelja

Komprimirana četvorodnevna radna nedelja omogućava zaposlenima da odrade zakonski propisano puno radno vreme, a to je 40 sati nedeljno, no tokom 4, a ne 5 dana jer dnevno rade 2 sata više nego u petodnevnoj radnoj nedelji.

Prednosti komprimirane radne nedelje 

• Dodatni slobodni dan.
• Bolja ravnoteža privatnog i poslovnog vremena.
• Zaposleni zadržava punu platu i beneficije.
• Manje se vremena gubi zbog putovanja na posao i s posla.
• Finansijska ušteda na troškovima putovanja do posla i s posla. 

Nedostaci komprimirane radne nedelje 

• Određena radna mesta nisu prikladna za ovakav model rada.
• Nedostatak osoblja u određenom periodu.
• Poteškoće u zakazivanju sastanaka.
• Niža produktivnost na kraju radnog dana. 

Skraćena četvorodnevna radna nedelja 

Skraćena radna nedelja podrazumeva da zaposleni odrađuje samo 8 sati dnevno tokom 4 dana, bez potrebe da nadoknađuje sate do zakonski propisanog punog radnog vremena. 

Prednosti skraćene radne nedelje

• Bolja ravnoteža između privatnog i poslovnog života.
• Manje stresa zbog posla.
• Veća produktivnost i kvalitetniji angažman zaposlenih.
• Viši stepen kreativnosti.
• Manje vremena se gubi zbog putovanja na posao i s posla.
• Finansijska ušteda za putovanje.
• Privlačenje i zadržavanje kvalitetnog kadra. 

Nedostaci skraćene radne nedelje

• Mogućnost smanjenja plata te dodataka na plate.
• Poteškoće u izradi rasporeda i planiranja radnog vremena.
• Lošija i neažurna komunikacija s klijentima koji žele promptne odgovore.

Sindikati su već 30-ih i 40-ih godina 20. veka tražili četvorodnevnu radnu nedelju

Iako mnogi misle da je četvorodnevna radna nedelja proizvod današnjeg vremena, na koju nas je navela pandemija, stvari zapravo stoje drugačije. Sindikati su već tražili ovaj model rada prilično rano. Naime, već je 1926. godine Ford Motor Company standardizovao obrazac petodnevne radne nedelje – rad od ponedjeljka do petka. Do tada je praksa bila šestodnevna radna nedelja.

Teorija velikog vizionara Henryja Forda pokazala se tačnom u decenijama nakon što su svi ostali preuzeli njegovu petodnevnu radnu nedelju kao model poslovanja. Uvodeći model, Henry Ford je smatrao da bi rad od ponedjeljka do petka za istu platu mogao povećati produktivnost radnika zbog ulaganja više truda tokom kraće radne nedelje. Nakon toga su sindikati počeli iznositi ideju četvorodnevne radne nedelje, na što poslodavci nisu gledali blagonaklono pa je uvođenje tog modela bilo usporeno. 

Korona je ubrzala taj proces. Britanski TUC, koji zastupa 5.5 miliona radnika, formulisao je  četvorodnevnu radnu nedelju kao novi cilj borbe. Nekad su se sindikati borili za osmosatno radno vreme, a danas za rad od ponedjeljka do četvrtka.

Četvorodnevna radna nedelja izazvala je brojne polemike, no mnoge firme, pa čak i neke vlade, eksperimentisale su s idejom uvođenja radne nedelje po obrascu 4 radna dana + 3 dana odmora. 

Belgijski model 

Belgija u sklopu svoje ekonomske reforme tržišta rada, kao odgovor na pandemiju, predlaže prebacivanje na četvorodnevnu radnu nedelju, uz napomenu da taj model ne bi bio obavezan. Belgijci bi i dalje radili jednak broj sati nedeljno, ali tokom 4 radna dana. Alexander De Croo, njihov premijer, smatra da će ova mera belgijsku ekonomiju učiniti produktivnijom i dinamičnijom. Sindikati nisu oduševljeni idejom komprimiranja punog radnog vremena u manje dana. Odluči li se belgijska vlada na takav zakonski predlog, pregovori i razrada detalja s predstavnicima poslodavaca i sindikata mogli bi potrajati 6 meseci. 

Njihov novi zakon o četvorodnevnoj radnoj nedelji uključivaće:

• odredbe o “pravu na nedostupnost”, što znači da poslodavac ne sme radnika ometati slanjem elektronske pošte ili pozivima izvan radnog vremena
• pravila o registrovanju radnog vremena. 

Islandski model

Island je testirao model manjeg broja radnih sati nedeljno. To je dovelo do promene na njihovom tržištu rada. Prvo su 2015. i 2017. godine testirali javni sektor. Broj radnih sati bio je smanjen s 40 na 35 ili 36 sati, a plate nisu bile umanjene. Studija koju je objavilo islandsko Udruženje za održivu demokraciju (Alda) navodi da je produktivnost ostala ista ili se povećala. Izvršene usluge nisu gubile na kvalitetu niti su bile smanjene. Ispitani radnici izjavili su da je četvorodnevna radna nedelja imala snažan uticaj na uspostavljanje ravnoteže između privatnog i poslovnog života. Naime, zaposleni su imali više vremena za  svoju decu i hobije. Muškarci su mogli više učestvovati u kućnim poslovima. 

Islandski sindikati i njihove konfederacije su od 2019. godine uspeli postići trajno smanjenje radnih sati za nekoliko desetaka hiljada svojih članova. Čak 86% radne populacije na Islandu iskoristilo je mogućnost:

•  manjeg broja radnih sati
•  pregovaranja o svom radnom mestu. 

Novozelandski model

I Novi Zeland je posegnuo za četvorodnevnim modelom rada. Njihova akademska istraživanja potvrdila su kako je taj model rada:

• unapredio poslovanje
• dao bolje rezultate rada
• povećao zadovoljstvo radnika. 

Čak 78% zaposlenih izjavilo je da zahvaljujući četvorodnevnoj radnoj nedelji bolje balansira poslovni i privatni život. 

Perpetual Guardian 

Primer pozitivnog iskustva je novozelandska firma za prodaju nekretnina, Perpetual Guardian, koja je 2019. godine odlučila promeniti model rada za više od 240 zaposlenih. Trajno su uveli četvorodnevnu radnu nedelju, eliminišući jedan radni dan, bez potrebe za nadoknadom radnih sati. Radi se 4 dana po 8 sati. 

Rezultati su:

• ravnoteža između privatnog i poslovnog života
• veće zadovoljstvo poslom
• veća efikasnost
• veća kreativnost
• posao ne trpi. 

Zahvaljujući izvrsnim rezultatima, firma je odlučila zadržati ovaj poslovni model. 

ManpowerGroup

ManpowerGroup klaster u februaru ove godine službeno  je najavio uvođenje četvorodnevne radne nedelje za sve svoje zaposlene u: Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj te Sloveniji. Odlučili su tako u upravi firme na temelju odličnih rezultata preliminarnog četvoromesečnog pilot projekta, pokrenutog u oktobru 2021. godine, koji je pozitivno uticao na dobrobit zaposlenih i produktivnost same firme. Interno istraživanje zadovoljstva zaposlenih Work & well-being ManpowerGroup SEE merilo je: zadovoljstvo, motivaciju, produktivnost te generalnu dobrobit zaposlenih. 

Najvažniji zaključci istraživanja su:

• Četvoromesečni probni rok je bio vrlo uspešan te nije doneo promene u zadovoljstvu klijenata i partnera.
•  Grupacija u svim državama zakonski sprovodi četvorodnevnu radnu nedelju uz pokrivanje svih troškova doprinosa, naknada i beneficija za zaposlene kao i u vreme pre smanjenja radnog vremena.
•  Zaposleni iz svih zemalja regije ističu visoku razinu angažmana i dobrobiti.
•  89% zaposlenih drži da je ravnoteža između posla i privatnog života bolja danas nego što je bila pre uvođenja novog modela poslovanja.
•  Mnogo manje zaposlenih razmišlja o promeni radnog mesta i karijere. 

Aleksandar Hangimana, GM ManpowerGroup SEE, ističe kako u doba kada ljudski kapital postaje sve važniji i vredniji, ManpowerGroup ima čast i odgovornost brinuti se kako o svojim zaposlenima i procesima, tako i o zaposlenima i procesima mnogih domaćih i svetskih kompanija. Svojim primerom pokazuje da je politika grupacije “storyDOING” dominantnija i efikasnija od čistog storytellinga. 

Četvorodnevna radna nedelja u Hrvatskoj 

Osim Novog Zelanda, mnoge firme u Australiji, Nemačkoj i Skandinaviji preuzele su ovaj trend. Ni Hrvatska nije izuzetak. Kada je u Hrvatskoj četvorodnevni model rada uvela firma Webpower Adria, čiji je vlasnik Holanđanin Jan de Jong, očekivalo se održavanje ili povećanje produktivnosti zaposlenih, što se i obistinilo. Održali su se kvalitetni radni rezultati, a povećalo zadovoljstvo zaposlenih. 

HUP smatra da odluku o uvođenju četvorodnevne radne nedelje treba prepustiti poslodavcu na izbor. Lider Nezavisnih hrvatskih sindikata, Krešimir Sever, potvrđuje kako sindikati podupiru mogućnost četvorodnevne radne nedelje pod uslovom da je to dobrovoljno te da bi trebalo da postoji mogućnost vraćanja na petodnevnu radnu nedelju za zaposlene koji se predomisle. 

U Hrvatskoj je ovaj model poslovanja prva uvela konsultantska firma Logička matrica. Vlasnica i direktorica firme, Renata Šeperić Petak, uvela je četvorodnevnu radnu nedelju uz prethodni šestomesečni eksperiment  u kojem je samo jedan zaposleni, rotacijom po abecednom redu, odrađivao 4 dana u nedelji. Eksperiment se pokazao kao odlično rešenje pa se potom celokupni posao organizovao po tom modelu. Šeperić Petak bila je vođena idejom da mladim zaposlenima treba više vremena za porodicu i sebe. Važan joj je dobar rezultat, a ne obavezno sedenje u kancelariji osam sati dnevno. U slučaju Logičke matrice to znači dobro napisan projekt za EU fondove. 

Četvorodnevna radna nedelja u LQ-u

Zašto vam preporučujemo uvođenje ovog modela rada? Zato što smo se i sami uverili u njegove prednosti, od kada smo ga uveli pre 6 godina pa sve do današnjih dana. Alan Žepec, CEO u firmi LQ, ovako je obrazložio svoju odluku: „Kad razgovarate s ljudima u LQ-u, jedna od najvrjednijih stvari je slobodan petak. Što se tiče produktivnosti, ona je rasla za oko 40%. Ali ne samo to. Zbog toga što sam želio da firma naraste, oslobodio sam ljudima petak, podigao plaće, dijelio bonuse, spustio autonomiju i radikalno podigao transparentnost.“ 

Pitali smo Alana koje prednosti ovakvog načina rada je primetio u godinama koje su naišle: „Rezultat je rast prometa, dobiti, zadovoljstva, broja kupaca, kompleksnosti poslovanja te uvođenje novih usluga. Imamo i dalje stresne situacije, dnevne brojke i RDG svaki tjedan. Imamo rigorozan „task management“ sustav, hrpu paralelnih projekata i ljudi moraju kod nas biti samoorganizirajući. Griješimo i dalje, gubimo i pobjeđujemo, ali je osjećaj u svemu tome drugačiji. Osjećaj je povezanosti, zajedništva i jasnoće. Slobodan petak nije tu ključ. Ključ je u povjerenju. Povjerenje prema tome da svatko želi i može maksimalno doprinijeti kad se nalazi na pravom mjestu i u pravom okruženju.“  

Razmišljate li i vi o uvođenju četvorodnevne radne nedelje?

Ono što prvo morate imati na umu je vaš način poslovanja i organizaciona kultura. Morate da vidite da li se može uklopiti četvorodnevna radna nedelja tako da neće izazvati nikakve poteškoće i prepreke u kontinuiranom radu s klijentima. Naime, postoje industrije i grane privrede u kojima je gotovo nemoguće sprovesti ovaj model rada, a to su: ugostiteljstvo, zdravstvo, transport, trgovine životnim namirnicama itd. 

Sledeća stavka o kojoj bi trebalo da razmislite je može li vaša firma finansijski priuštiti ovaj način rada, što podrazumeva vrlo detaljnu analizu tržišta i konkurencije – koliko su visoke profitne marže, gde ste pozicionirani na tržištu i koliko vam je jaka konkurencija te ostale pokazatelje. Iako je radna nedelja skraćen, posao može i mora jednako kvalitetno da se odradi. 

Činjenica je da je mnogo jednostavnije implementirati skraćenu četvorodnevnu radnu nedelju u inovativna, visoko profitabilna preduzeća ili u manje, fleksibilne firme. Ako ste doneli odluku o uvođenju četvorodnevne radne nedelje, svakako vam savetujemo prethodno testiranje na manjem broju zaposlenih. 

Na šta treba da pripazite?

Već spomenuti Soojung-Kim Pang upozorava da su duboko razmišljanje i priprema ključni za održivost ovog radnog modela: “Ne poznajem mnogo firmi koje to uspešno rade bez radikalne transformacije svog svakodnevnog poslovanja. Ključno je osmisliti kraću radnu nedelju koja je pravednija za sve, od direktora do radnika.”  

Najveća je greška doneti odluku ad hoc te se potom prilagođavati u hodu, improvizirajući. Po njemu, trebalo bi biti oprezan kod uvođenja ovog modela u firmama gde je timski rad prioritet jer su zaposleni toliko usredsređeni na obavljanje svojih zadataka u kraćem vremenskom okviru da prestaju razmišljati timski. 

Jim Harter iz američke analitičke firme Gallup predlaže prilagođeniji radni model za svakog zaposlenog, što može uključivati kraću radnu nedelju ili fleksibilan rad. Po njemu bi fleksibilan rad moglo biti bolje rešenje od uvođenja četvorodnevne radne nedelje za sve zaposlene. 

32-satna radna nedelja podrazumeva optimizaciju poslovanja i vrednovanje ljudskog rada prema postignutim rezultatima. Ublažavanje stresa, dobro balansiranje privatnog i poslovnog dela života, blagotvorni efekat na mentalno zdravlje ono je čemu teže moderne firme,  a upravo to im omogućava četvorodnevna radna nedelja.

Ako ne znate bi li vašoj firmi odgovarala četvorodnevna radna nedelja kao trajni obrazac poslovanja, obratite nam se s poverenjem. LQ ima tim stručnjaka koji će vam pomoći u bezbolnoj implementaciji ovog modela kroz kvalitetnu ponudu edukacija za menadžere i BOOM poslovanje.