19.11.2021.
Prvo: poniznost će uvek pobediti oholost. Gallup je
napravio istraživanje o tome šta obeležava kompanije koje su opstale na tržištu
duže od 50 godina. Jedna od karakteristika je da su imali lidere koje je krasila
poniznost kao osobina. Poniznost umiruje podivljali ego, stvara osećaj
bliskosti i poverenja, bistri zamućeni um i otvara prostor drugima da budu
značajni, vidljivi i blistavi. Tako onda drugi svojim sjajem na kraju obasjaju
i samog lidera koji sam nikada ne bi mogao tako sjati.
Drugo: motivacija ljudi u timu nastaje kada
lider koristi fleksibilnost, a ne silu.
Kratkoročno, sila može pokrenuti ljude i tim kojeg lider vodi. Dugoročno, ta
ista sila će kad tad početi delovati kontraproduktivno. Ljudi u timu će se u
jednom trenutku hteti “rešiti” takvog lidera (svesno ili nesvesno). Tad će
lider tog tipa dodati još više sile i na kraju je katastrofa neizbežna.
Treće: preuzimanje odgovornosti je uvek bolje
rešenje od upiranja prstom u druge.
To je izraz snage, a ovo drugo je izraz slabosti. Imati hrabrosti stati pred
svoje ljude i pred šefove te preuzeti odgovornost za svoje vođstvo,
karakteristika je velikih vođa. Skrivanje, prebacivanje odgovornosti i pravdanje
se na kraju vrati kao bumerang.
Četvrto: promena “sudbine” nastaje
suočavanjem s vlastitim slabostima, a ne negiranjem istih. Treba se suočiti sa svojim “demonima” koji uništavaju
odnose, zdravlje i budućnost.
Peto: fokus na vlastitu svrhu i viziju stvara
bolji rezultat od raspršene energije.
Fokusom na proces i rezultat, energetski će se drastično povećati šanse za
uspeh. Osim toga, jasnoća i svesnost vlastite svrhe je nepogrešivi kompas koji
vraća lidera na ono što je bitno, pomaže u određivanju prioriteta, umnožava,
okuplja i poziva sve koji se nalaze oko lidera da slede i veruju u liderovu
viziju.
Autor: Alan Žepec