Kako pomoći zaposlenima da ne izgore na poslu

Izgaranje je stanje emocionalne, mentalne ili fizičke iscrpljenosti koje ozbiljno utiče na vaš rad, a termin "burnout" još je sedamdesetih godina prošlog veka skovao psiholog Herbert Freudenberger. Izgaranje utiče na angažman zaposlenog; logično, jer umornim, rastrojenim i nesrećnim ljudima lična povezanost s poslom ne nalazi se baš na vrhu liste prioriteta.

Posledice izgaranja su ozbiljne, čak i iz čisto finansijske perspektive. Studija Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da smanjena produktivnost radnika zbog izgaranja na poslu firmama na globalnoj razini nanosi gubitke od trilijun dolara godišnje! Izgaranje je i glavni pokretač fluktuacije zaposlenih; ankete pokazuju da je ono krivac za 20-50% ostavki i odlazaka iz firme.

Stvar je, dakle, kristalno jasna, teranje zaposlenih da rade do krajnjih granica nije održiva poslovna strategija. Lista stresora zbog kojih zaposleni pregorevaju je duga, a na vrhu je  –  prekomeran rad. A rad od kuće, uveden nakon početka pandemije, samo je pogoršao situaciju; pokazalo se da radeći od kuće mnogi zaposleni zapravo rade gotovo dva sata dnevno više nego pre, odnosno barem 200 sati više godišnje.

Raditi se mora, na spoljašnje faktore je teško ili gotovo nemoguće uticati, no to ne znači da se opasnosti od izgaranja zbog preteranog iscrpljivanja na poslu ne mogu izbeći ili bar ublažiti. Evo nekoliko saveta kojih bi se trebalo pridržavati, ako ne želite da vam radna snaga pregori zbog posla:

Uvedite jasna pravila igre

Razumna očekivanja ključna su za stvaranje održive kulture rada, što je posebno važno u uslovima rada na daljinu. Menadžeri se ne bi trebali igrati pokvarenog telefona niti pribegavati nojevoj taktici guranja glave u pesak, praveći se da će problemi nestati ako se ne vide. Zaposlenima unapred treba jasno reći što se od njih očekuje i koje su im obaveze; kako će, kada i gde raditi i kad će ih ostaviti na miru da se mogu posvetiti svom privatnom životu na koji imaju pravo. To je najbolji način da se izbegne zbunjenost i teskoba među zaposlenima. Održavanje "always on" kulture rada najgora je solucija koja neminovno vodi prema izgaranju radnika.

Imajte razumevanja

Zaposleni nisu mašine – to su stvarni ljudi koji imaju živote, druge ljude koje vole i prema kojima imaju neke obaveze. Želite li da vaši radnici na poslu daju najbolje od sebe, to trebate poštovati. Da biste sprečili izgaranje, poslove organizujte tako da vam u prvom planu ne budu kratkoročni rezultati. Vaša poslovna politika treba biti temeljena na saosećajnosti i usmerena na zdravlje i sreću zaposlenih; to će na kraju doneti najbolje rezultate na duže staze. 

Takav način organizacije i vođenja posla uključuje programe koji će zaposlenim roditeljima olakšati brigu oko odgoja djece ili redovne provere kako bi se procenilo zadovoljstvo zaposlenih i njihovo radno opterećenje. Ovakvi će koraci smanjiti stres zaposlenih i pomoći menadžerima da (p)ostanu svesni potreba članova svojih timova i ljudima pomognu da zadrže toliko potrebnu ravnotežu.

Budite fleksibilni

Samo zato što se radi na daljinu, ne znači da je posao fleksibilan. Prestroga pravila i kontrole, poput praćenja računarske aktivnosti zaposlenih tokom radnog vremena, ljudima otežavaju upravljanje njihovim potrebama, oduzima im autonomiju i doprinosi stresu na radnom mestu.

Posao se svakako treba vremenski sinhronizovati, ali pritom ne treba biti prestrog; malo elastičnosti nikad nije na odmet. Omogućite li zaposlenima da neke zadatke mogu obaviti kada i kako njima najviše odgovara, otkrićete da malo fleksibilnosti uveliko doprinosi stvaranju agilnog, odgovornog udaljenog tima koji svima omogućuje da funkcionišu na najbolji mogući način.

Skratite video sastanke

Video konferencije su sjajna stvar, ali samo ako se na njima ima što reći i čuti. Sedenje pred kamerom umara, iscrpljuje i troši vreme koje bi se moglo bolje iskoristiti. Stoga ubrzajte i skratite video komunikaciju. Pola sata sasvim je dovoljno vremena da se kaže i dogovori ono najvažnije. Video sastanke nipošto nemojte rastezati na sat vremena ili više, ako za to ne postoji stvarno važan razlog. 

Dok vodite video konferenciju svakako isključite opciju da sami sebe gledate na ekranu. Ni na sastancima koje vodite uživo ne želite se gledati u ogledalo, zar ne? Kad god je to moguće, sasvim isključite sliku i usredsredite se samo na ton. Ili nađite zlatnu sredinu. Uključite kamere na početku sastanka, dok se zagrevate i razmenjujete neformalne informacije, a potom je isključite i pređite na razgovor o poslu. 

Postavite jasne granice

Ključno je da zaposleni znaju da se od njih ne očekuje da rade bez prestanka. Definišite radno vreme i pridržavajte se toga; ne cimajte zaposlene nakon 17 sati, osim ako je reč o stvarno hitnom slučaju.

Budite primer drugima. Ako radnici vide da isključujete notifikacije i ne odgovarate na e-poštu van radnog vremena, shvatiće da održavanje ravnoteže između posla i privatnog života u vašem timu nije tek puka fraza. 

Razgraničite posao od ostatka dana i stana

Ako ih i nemate pod kontrolom jer rade od kuće, pokažite zaposlenima da vam je stalo do njih i njihovog slobodnog vremena i prostora. To ne moraju nužno biti skupi potezi poput kupovine računara i printera koje će radnici koristiti za obavljanje posla od kuće, niti plaćanje coworking prostora. Postoje i daleko jeftinije metode, poput zajedničkog odjavljivanja s poslovnih mreža, što će ljudima pomoći da se mentalno isprazne na kraju radnog dana. Takve sitnice mogu dati velike rezultate i zaposlenima pomoći da ne izgore na poslu i sačuvaju svoje zdravlje. A to je na kraju krajeva najbolje za sve, i za njih, i za vas, i firmu za koju svi zajedno radite i od koje živite.