Organizaciona kultura i „genijalni gadovi“

Belcher ima iskustva, u svom životu se on nagledao svega i svačega, video firme koje rastu i one koje stagniraju i urušavaju se, ne zato što prodaju robu ili ideje koje nikome ne trebaju i niko ih neće, nego zato što ih vode potpuno pogrešni ljudi. Oni možda imaju završene visoke škole i specijalističke kurseve, u rukama čvrsto drže neverovatnu moć i misle da mogu i znaju sve. Možda oni i imaju sve to, ali uporno padaju na ključnom ispitu, onom iz organizacione kulture. To su ljudi od one vrste menadžera koji će se uvek naći na vrhu popisa zaposlenih kojima se postavi samo jedno, kratko i jasno pitanje: "Recite, ko je bio najgori šef kog ste ikada imali i zašto?"

I mada će svaka njihova priča imati svoj zaplet, sve se one na kraju uvek svode na isto i ostavljaju slične, duboke rane koje su svojim zaposlenima naneli njihovi najgori šefovi. A to u pravilu nisu bili ni oni neiskusni niti oni neučinkoviti, nego oni koji oko sebe šire otrov i nagrizaju kompaniju uporno trujući odnose među ljudima oko sebe, po vertikali i horizontali.

Takvi užasni šefovi obično imaju nekoliko, a često i sve od sledećih karakteristika:

• Prvi su kad treba preuzeti zasluge za uspeh i najglasniji kad druge treba okriviti za neuspeh.

•  Jednakim žarom upravljaju svim i svačim, ma koliko to bitno ili nebitno bilo. 

•  Uvek moraju biti najpametniji u prostoriji i retko slušaju šta govore drugi.

• Očekuju da će zaposleni biti dostupni 24 sata dnevno i spremno izvršavati svaki njihov prohtev. 

• Onima ispod sebe vole pokazivati da su im hijerarhijski nadređeni, a kad se s nekim sukobe, to uvek bude na ličnom nivou. 

Ljudi koji rade za takve, toksične šefove, često se osećaju kao taoci. Nezadovoljni su, nesrećni, na posao dolaze s grčem u želucu, a kući se vraćaju psihički isceđeni, izmoždeni, istrešući frustracije na svoje najbliže. Iz sredina kojima upravljaju takvi šefovi ljudi beže, ako imaju priliku, ili ostaju jer moraju, ali zbog toga trpe i oni i sredina u kojoj rade, pa i njihove porodice i prijatelji. Šteta koju takvi menadžeri nanose pojedincima i njihovim organizacijama s vremenom se gomila i zbraja, sve dok često ne bude prekasno. A sve zbog nedostatka zdrave organizacione kulture.

„Genijalni gadovi“

Previše toksičnih vođa predugo ostaje u svojim ulogama, a to se obično događa iz dva razloga. Prvi je taj što organizacija nema dovoljno psihološke sigurnosti ili evaluacijskih procesa kojima bi se ovi problemi na vreme iznosili na površinu. Ključno je stvoriti okruženje u kom zaposleni mogu pokrenuti ta pitanja upravljanja pred višim vođstvom; ako su svi u timu jadni radeći za svog vođu, netko na višoj razini to mora znati i pobrinuti se da se situacija čim pre razreši. Tolerisanje ili podsticanje kulture straha siguran je način da se toksične vođe zadrže na svojim mestima.

Drugi razlog zašto toksične vođe ostaju na svojim pozicijama je taj što oni, uprkos otrovu koji šire, postižu izvrsne rezultate. Nije se teško rešiti lošeg menadžera koji brlja u svom poslu. No šta s onima koji postižu željene rezultate, dobro se snalaze u ophođenju sa sebi ravnima i još bolje se znaju umiliti onima koji bi mogli odlučivati o njihovoj sudbini? Za takve je ljude skovan izraz „genijalni gadovi" (brilliant jerks) i s njima se viši šefovi najteže obračunavaju.

I ma koliko bili efikasni, naročito na kratke staze, ti „genijalni gadovi" retko stvaraju tim koji će jačati organizaciju. Umesto toga, oni postižu dobre rezultate kako bi ostvarili lične interese, a ispravne stvari često čine iz pogrešnih razloga. Bez obzira na razlog, organizacije u kojima uzde drže toksične vođe često dugoročno plaćaju. Prema istraživanju IntechOpena, oni imaju katastrofalan učinak na organizacionu produktivnost i zdravlje. Istraživanje je otkrilo da toksični menadžeri uzrokuju smanjenje radnog napora za 48 posto, kvaliteta rada za 38 posto i uz to su glavni razlog za čak 73 posto odlazaka iz firme. 

I to vam je stvarna cena toksičnog vođstva. Zamena zaposlenog nije jeftina i pred firmama je izbor: pustiti da zbog jednog čoveka ode njih deset, ili se rešiti samo jednog, ma koliko se sposobnim činio. A činjenica je da stvarno velike firme i pravi lideri ne tolerišu toksične menadžere. Umesto da tolerišu ponašanje „genijalnih gadova", oni stvaraju okruženje u kojem se na površinu slobodno izbacuju problemi upravljanja i nikada ne dopuštaju da se do rezultata dolazi širenjem otrova. Jer on će kad tad doći do srca, a onda bi moglo biti kasno.