Istraživanje na temu radnog okruženja – Šta je vama bitno?

Zanimalo nas je šta je ljudima danas bitno na njihovom radnom mestu i organizaciji u kojoj se nalaze. Board smo nazvali Refleksija radnog okruženja – Šta je vama bitno, a predmet ispitivanja bilo je 15 faktora iz radnog okruženja: Autonomija, Redovan feedback, Svrha i moja uloga, Mogućnost napredovanja, Work Life Balance, Prosperitet kompanije, Plata i bonusi, Remote work/Fleksibilno radno vreme, Edukacije, Sitne radosti (plaćen ručak, teambuilding, igre), Pristup nadređenog, Međuljudski odnosi, Priznanja, Komunikacija, Estetika prostora i drugo.  

O istraživanju: 

Nalepnicama u boji ispitanici su označavali šta ih čini srećnima, šta ih motiviše, šta žele doživeti u svom radnom okruženju te nedostatak čega bi ih naterao da promene okruženje. Većina učesnika je koristila po jednu nalepnicu od svake boje i pripajala ju, prema sopstvenom nahođenju, jednom od faktora iz radnog okruženja.  

Učesnici konferencije su bili većinom iz područja Hrvatske (90%) i zemalja iz okruženja. U samom istraživanju učestvovalo je 115 osoba – učesnici konferencije – HR stručnjaci, menadžeri i konsultanti iz područja ljudskih resursa.  

Šta je bitno zaposlenima u radnom okruženju? 

Šta ih čini srećnima?

•  Prema rezultatima ankete, ispitanike najviše čine srećnima međuljudski odnosi. 

Poslodavcima ovo govori da se današnji zaposleni žele na poslu osećati prijatno sa svojim kolegama, žele raditi smislene poslove u skladu sa svojom svrhom i imati vremena za svoje privatne aktivnosti i interese. 

U prvi plan stavljaju se odnosi, lične vrednosti, sinergija, saradnja, podrška – sve što je ne tako davno  poslodavcima zvučalo jako apstraktno. Kod zapošljavanja ne biraju samo poslodavci između svojih kandidata, u isto vreme kandidati procenjuju poslodavca. Poslodavac bi trebalo, da bi bio zanimljiv i imao priliku da zaposli željene kandidate, da omogući zaposlenima da se osećaju prijatno i da imaju osećaj vrednosti doprinosom koji ostvaruju.  

Davanje naredbi i s druge strane poslušnost nije više model koji bi opstao.

• Na drugom mestu rang liste je lična svrha.
• Odmah nakon toga je work life balance. 

Šta ih motiviše?

• Najveća motivacija učesnika ankete je svrha i lična uloga.  

Svrhu možemo objasniti kao naš lični set ciljeva i smernica koje nas vode prema smislenom životu. Osećaj da stvaramo nešto dobro za sebe i druge, da dajemo doprinos svojoj okolini.  

Kada smo usklađeni sa svojoj svrhom osećamo zadovoljstvo, uzbuđenje i ispunjenje.  

Svako od nas ima svoju ličnu svrhu i najčešće nemamo samo jednu svrhu u životu.   

Sve više ljudi želi osvestiti svoju svrhu i živeti u skladu s njom.  

Budući da smo dobar deo života u radnim organizacijama, jako je važno da smo u mogućnosti da na radnom mestu živimo svoju svrhu.

• Na drugom mestu je mogućnost napredovanja. Da li želimo da zapošljavamo ljude bez ambicije? Da li želimo da ljudima oduzimamo ambiciju? Jasnoća u smeru napredovanja i različiti smerovi napredovanja (specijalistički, menadžerski, projektni…) su važni i treba ih razvijati.
• Na trećem mestu je pristup nadređenog. Odnos s nadređenim može motivisati i isto toliko demotivisati ukoliko ga nema ili nije adekvatan. Leadership i kultura kompanije određuju koliko će radnici ostati u kompaniji.  

Šta žele doživeti?

• Najveći broj učesnika je odgovorio da želi doživeti prosperitet kompanije u kojoj rade.  

Poslodavci, vaši zaposleni žele da vaša kompanija uspe, ljudi su uglavnom dobronamerni. Većina radnika želi da doprinese, da daju i identifikuju se s uspehom kompanije. Dajte im priliku, to je njihova kompanija.

• Na drugom mestu je work life balance. Slobodno vreme je važna kategorija za svakog zaposlenog. Kada je čovek izložen pritisku duže, radni kapacitet mu se smanji usled zamora i efektivnost je manja, ali i sreća svakog čoveka.
• U ovoj anketi treće mesto zauzima priznanje. Potreba za priznanjem je znak da priznanja nema. To bi značilo da možda dajemo feedback, ali najviše onda kada želimo nešto da korigujemo i kritikujemo. Svi volimo da budemo važni, osvestite da je priznanje bitno i motivišuće.  

Nedostatak čega bi bio razlog za odlazak iz kompanije?

• Definitivno nepostojanje adekvatnog pristupa od strane nadređenog, a bitnost leadershipa je ogromna, bitnost odnosa uopšteno je ogromna. Kompanija ne može da prosperira, ako nema dobro vođstvo. Kompanija ne može da bude atraktivna za zapošljavanje, ako nema dobar leadership. HR menadžeri, niti HR sektori ne mogu da izmisle dodatne alate da bi zadržali radnike ukoliko leadership kompanije nije adekvatan. Moguće je zaposliti kvalitetne radnike, ali ne i zadržati ih.
• Drugi po važnosti razlog za odlazak iz kompanije bio bi narušenost međuljudskih odnosa. Svaki employer branding počinje s atraktivnim vođstvom i kvalitetno uspostavljenim odnosima unutar kompanije.
• Treći razlog za odlazak iz kompanije na rang listi je nedostatak komunikacije. 

Komunikacija je kao krvni sistem unutar organizma, ako ga nema svaki organ ne može samostalno da funkcioniše. Zaposleni je izolovan ako nema komunikacije, a kompanija ne dobija sinergiju niti energiju. 

Više o radnim čimbenicima koji prave razliku u kvalitetu poslovanja čeka vas u novom blogu 02.11.