Emocije na poslu takođe su deo naše svakodnevice, ma koliko se neki trudili da stvore imidž hladnih biznismena kojima ništa ne može da odvrati pažnju, niti da ih izbaci iz takta. Pozitivne emocije koje podstiču naše dobro raspoloženje i doprinose zdravlju dobrodošle su. Negativne emocije koje izazivaju pometnju u radnom kolektivu nisu poželjne i njih bi trebalo znati filtrirati u sebi, odnosno kanalisati ih asertivnim ponašanjem. Dok se jedni lako nose s njima, drugima to teže polazi za rukom. Hteli mi to priznati ili ne, potisnute emocije itekako upravljaju našim ponašanjem. Kako bismo ih detektovali i definisali i kako bismo se mogli nositi s njima na najbolji način za nas i radnu okolinu, pomaže nam emocionalna inteligencija.
Emocije i napredak na poslu
Pored koeficijenta inteligencije i profesionalnih kompetencija, još dve sposobnosti su se pokazale kao odlučujuće za napredovanje u poslu:
Naučno istraživanje provedeno u SAD-u 1999. godine otkriva nam šta čini najuspešnije menadžere tako uspešnima. Svima njima zajedničko je sledeće: stručno znanje, kompetencije i veštine na vrlo visokom nivou. Međutim, pokazalo se da je visoko razvijena emocionalna inteligencija ključna za uspeh u poslu.
Rosemary Haefner iz CB-a izjavila je sledeće: “Tehnička kompetencija i inteligencija važne su za svakog radnika, ali kad je reč o promociji ili dobijanju novog posla, vetar u leđa daju društvene i emocionalne veštine.”
Emocionalna inteligencija u poslu
Šta je zapravo emocionalna inteligencija? I kako nam pomaže u životu uopšte? To je sposobnost praćenja i upravljanja sopstvenim osećanjima. Podrazumeva prepoznavanje i razumevanje sopstvenih, ali i tuđih osećanja te mudro nošenje s njima. Peter Salovey i John Mayer postavili su teoriju o emocionalnoj inteligenciji.
Emocionalna inteligencija nam pomaže da usmeravamo sopstveno mišljenje, ponašanje i delovanje pomoću osećanja.
Mnogi stručnjaci ističu da je EQ, a ne IQ, presudan za uspeh u životu i na poslu. Među njima je dr. Ćurić, psihijatar i psihoterapeut. Tokom svog predavanja „Emocionalna inteligencija ključna je za poslovni uspeh“ istaknuo je kako je 87% problema i zapleta u poslu posledica emocionalne reakcije na događanje. To je potvrda da emocije odnosno emocionalna inteligencija igraju jako važnu ulogu u međuljudskim odnosima u radnom timu. Ljudi s visokom emocionalnom inteligencijom:
- ostaju mirniji u stresnim situacijama
- lakše podnose pritisak
- pokazuju empatiju
- efikasnije rešavaju konflikte.
Emocionalna inteligencija uključuje 3 nivoa:
- osećanja – otkrivanje emocije
- promišljanje – određivanje emotivnog intenziteta
- delovanje – transformacija emocije u odgovarajući oblik ponašanja.
U novom istraživanju CareerBuilder-a, 71% menadžera ljudskih resursa izjavilo je da je njima emocionalna inteligencija mnogo važnija od IQ-a. Među ispitanicima njih 595 izjasnili su se da preferiraju zapošljavanje osobe koja ima visoki EQ te da ne bi zaposlili osobu koja ima visoki IQ, a niski EQ (EI).
S IQ-om se rađamo, on nam je dat, definisan je. Šta je s EQ-om? Imamo dobru vest. EQ ili EI možete da razvijate tokom života. LQ vam nudi svoju stručnu pomoć u savladavanju ovog važnog faktora uspešnosti u poslu putem offline i online grupnih ili individualnih edukacija.
Kako da povećate svoju emocionalnu inteligenciju?
Za razvoj i rast emocionalne inteligencije najvažniji su:
- kontrola emocija
- poznavanje svojih reakcija
- aktivno slušanje drugih ljudi
- pokazivanje empatije.
Da li (ne) treba da pokazujemo emocije na poslu?
Prema dr. Ćuriću, pogrešno je prikrivati odnosno ne pokazivati emocije na poslu. Da li uopšte treba istaknuti da u tome prednjače muškarci? Istraživanja pokazuju da oni u poslovnom svetu najviše problema imaju s iskazivanjem ili potiskivanjem emocija straha ili tuge, zbog patrijarhalnog vaspitanja koje zagovara čvrstog muškarca koji ne plače i ne pokazuje strah.
Kako reaguju žene na poslu kada su emocije u pitanju? Teško se nose s iskazivanjem nezadovoljstva i kontrolisanjem sopstvene ljutnje. I to je takođe uslovljeno vaspitanjem jer se devojčice odgajaju da budu pristojne i poslušne.
Ukoliko se vaša firma bavi uslužnom delatnošću, gotovo je sigurno da se vaši zaposleni, koji su u direktnom kontaktu s kupcima, svakodnevno susreću s raznim emotivnim reakcijama kupaca – od zadovoljstva, radosti, tuge, do ljutnje. Širok je spektar emocija koje se mogu manifestovati u nekoj dvosmernoj komunikaciji. U uslužnoj delatnosti od zaposlenih se očekuje da izražavaju samo organizaciono poželjne emocije, zbog čega mnogi od njih, zbog svog karaktera i temperamenta, moraju da kontrolišu, a ponekad i da obuzdavaju svoje emocije kako ne bi prouzrokovali konflikt. Prema rezultatima jednog istraživanja, uslužni delatnici gotovo uvek pokazuju emociju radosti. Negativne emocije poput ljutnje, tuge i gađenja najčešće moraju da potiskuju.
6 osnovnih emocija
Paul Ekman osmislio je model 6 emocija koji je koncipirao na temelju istraživanja univerzalnih facijalnih ekspresija. Sa svojim je suradnicima izradio zbirku fotografija izraza lica, a tzv. specifične emocije koje je identificirao su sljedeće:
- radost
- tuga
- ljutnja
- gađenje
- strah
- iznenađenje.
Ove emocije su prihvaćene kao tzv. temeljne ili osnovne emocije zato što su zajedničke svim ljudima.
U poslednjoj deceniji, istraživanje emocija koristi sve više metode iz genetike i neuronauke, vodeći se takođe Ekmanovom paradigmom 6 temeljnih emocija. Elizabeth Carter i Kevin Pelphrey proveli su istraživanje tokom kojeg su koristili funkcionalnu magnetsku rezonanciju (fMRI), kako bi utvrdili koji se delovi mozga aktiviraju kada posmatrana osoba prepozna izraz sreće ili ljutnje na licima.
Emocionalna samosvest = svest o samome sebi
Emocionalna samosvest je prepoznavanje i poznavanje sopstvenih emocija. To je spoznavanje kako i u kojoj meri emocije utiču na nas, odnosno kakve reakcije izazivaju. Realno sagledavanje svojih vrednosti, vrlina, ali još više mana, uveliko nam može pomoći kako da se postavimo u nekoj situaciji kada nismo u povoljnom položaju. Autorefleksija (samoanaliza) pomaže nam da shvatimo zašto nešto radimo, zašto na nešto ili nekoga reagujemo na određeni način i šta možemo sami učiniti kako bismo uspešnije komunicirali u emotivno stresnim situacijama.
Emocije na poslu – kako ih kontrolisati?
Da li često sebi postavljate pitanje zašto se neki zaposleni ne mogu obuzdati, zašto u ponekim situacijama i sami niste pribrano reagovali?
Nova istraživanja kažu da menadžeri odeljenja za ljudske resurse žele da zaposle ljude koji znaju da kontrolišu emocije.
Kako zaposleni i menadžeri mogu pomoći sami sebi u kontrolisanju emocija na poslu?
Pokušajte s proverenim metodama:
1. Samokontrola – kontrola emocija
Ovladajte sopstvenim osećanjima u određenom trenutku kada ne želite da vas u potpunosti obuzmu. Procesom osvešćivanja dajemo sebi do znanja da su te emocije koje nas preplavljuju samo privremena reakcija na konkretni događaj ili lošu kritiku. Kada osvestimo da je reč o emocijama koje su prolazne, i da nemaju mnogo veze s trenutnom poslovnom situacijom, shvatićemo šta nam je bio okidač za naše emotivne reakcije. Samokontrola je prava (po)moć.
2. Motivacija
Usmerite emocije prema nekom cilju jer će vam to omogućiti da zadržite fokus na cilj umesto na prepreke. Bez motivacije nema ni rezultata ni želje da se poprave narušeni odnosi.
3. Društvene veštine
Radite na dobrim međuljudskim odnosima jer oni su od primarne važnosti da biste se osećali pozitivno, sigurno, prihvaćeno i srećno na radnom mestu. Komunicirajte asertivno!
4. Empatija
Razvijanje empatije pomaže da uspešno interpretirate tuđe verbalne poruke ili govor tela koji nesvesno odašilju. Neki su rođeni s crtom empatije, nose to u sebi od prvog dana, a vaspitanjem se ta sposobnost može ojačati. S druge strane, neki nemaju taj dar pa je s njima potrebno raditi – učiti ih od malih nogu kako da razumeju i poštuju tuđa osećanja.
Empatija nam pomaže da gradimo skladne odnose na poslu. Učite iz primera empatičnih menadžera koji su, osim zbog stručnog znanja i kompetencija, i zbog empatičnog odnosa prema zaposlenima i poslovnim partnerima izgradili zavidnu karijeru i stekli dobru reputaciju.
5. Autorefleksija
Emocionalno inteligentni ljudi prepoznaju svoje reakcije, razumeju svoje prednosti i svesni su svojih mana. Patricia Thompson, psihološkinja za korporativnu komunikaciju, predlaže da svako izradi listu svojih prednosti i mana. Proverite popis s kolegama koji vas dobro poznaju. Onoga trenutka kada prepoznate i priznate sami sebi otvoreno svoje slabosti, tek tada možete početi raditi na sebi i eliminirati ih iz svog života. Kada postanemo svesni sebe, ma koliko god da nam se krajnja slika/samospoznaja ne sviđa, počinjemo učiti iz sopstvenih grešaka. Iskreni detaljni samopregled, skeniranje sopstvenih slabosti i mana jedna je od odlika visoke emocionalne inteligencije.
6. Slušanje
Važna sposobnost menadžera je slušanje sagovornika. Dok aktivno slušamo druge, ne ometaju nas stvari poput prethodnog znanja o sagovorniku ili njegov izgled. Usredsređujemo se na izgovorene reči i neverbalnu komunikaciju. Tada možemo da pokušamo da razumemo emocije sagovornika koje mogu biti jasno izražene ili prikrivene.
Kako kontrolisati emocije na poslu tokom konflikta?
Prećutni konflikti koji se guraju pod tepih mogu s vremenom nakupiti toliko “atomsko” jezgro nezadovoljstva koje nam jednog dana, zbog nekog malog, bizarnog događaja, može eksplodirati u lice i trajno narušiti međuljudske odnose u radnom kolektivu. Možda će vas iznenaditi činjenica koju su potvrdila i istraživanja – nerešeni sukobi na poslu često su štetniji od loših poslovnih odluka. Nad ovime dobro treba da se zamisle menadžeri koji imaju nerešene sukobe na poslu, gde se oseća zatišje pred buru.
Zbog netrpeljivosti na poslu mnogi uspešni timovi su se raspali. Sukobi često u nama izazivaju negativne emocije kao što su: agresija, ljutnja ili tuga. Svaka od tih emocija čini nas manje sposobnima za realno sagledavanje razloga koji su doveli do sukoba. Konflikti mogu imati merljiv finansijski efekat na firme, što se manifestuje kroz sledeće:
- gubitak radnog vremena
- porast bolovanja i izostanaka s posla
- borba između članova tima postaje važnija od uspešno obavljenog posla.
Često u ljutnji izgovorimo nešto što nikada nije trebalo da izreknemo. To može jako da povredi sagovornika. Mnogo više emotivnih veza i poslovnih odnosa puca zbog onoga što nismo (iz)rekli, zbog nezadovoljstva koje smo potiskivali dugo u sebi. Ćutanje nije rešenje za međuljudske odnose. Psiholozi smatraju da pasivno suprotstavljanje nije najbolji način komuniciranja, ali je svakako bolji od čestih agresivnih nekontroliranih ispada.
Ko kvalitetno upravlja svojim i tuđim emocijama na radnom mestu?
Empatičan i asertivan menadžer dobro vodi teške razgovore jer ublažava tenzije tokom konflikta među zaposlenima. Samo ona osoba koja zna da upravlja sobom tj. svojim emocijama, znaće da upravlja komunikacijom i njezinim ishodom. Onog trenutka kada naš sagovornik oseti da gubimo kontrolu nad sobom, on je preuzima. Komunikacija za nas ide u neželjenom smeru, igra se po njegovim pravilima.
Kontrolisane i dobro vođene emocije te asertivno komuniciranje biranim rečima i smirenim tonom u stresnim situacijama pravi su indikatori visoko emocionalno inteligentnog menadžera. Ako ne reagujete dobro na stres, važno je da razumete šta u vama izaziva nervozu. Razgovor s bliskom empatičnom osobom kojoj se možete požaliti može vam otvoriti oči. Ako vam takva osoba nije u blizini, duboko disanje u nekoliko navrata može pomoći da se priberete i ne reagujete neprimereno zbog osećaja koji vas je preplavio.
Kada svesno savladamo nepoželjne emocije, otvara nam se prostor da počnemo iskorišćavati sopstvene potencijale kao i potencijale svojih zaposlenih.
Veština uspešnih menadžera je da pravilno usmeravaju emocije i transformišu energiju, koje one izazivaju, u odgovarajući pozitivan oblik poslovne aktivnosti.
Koliko god smo danas istaknuli emocionalnu inteligenciju tj. upravljanje sopstvenim i tuđim emocijama kao presudan faktor uspeha na poslu, ne smemo zaboraviti na ostale vrste inteligencije. Samo sinergija triju inteligencija – intelektualne (IQ), emocionalne (EQ) i socijalne (SQ) inteligencije – izdvaja uspešnog menadžera od prosečnog. Socijalnu i emocionalnu inteligenciju možete da razvijate uz radionice koje vam nudimo.
Pogledajte naš izbor:
Uz nas učite i razvijate soft skills:
- situacijsko vođenje
- prezentacijske veštine
- davanje i primanje feedbacka
- obavljanje godišnjih/kvartalnih razgovora
- vođenje sastanaka
- medijski trening
- samoosveštavanje
- upravljanje emocijama.
I na kraju, ne zaboravite onu mudru izreku koja u međuljudskim odnosima na poslu, ali i u životu uopšte, nosi snažnu po(r)uku:
„Ljudi će zaboraviti šta ste im rekli, ali neće zaboraviti kako su se osećali dok ste komunicirali.“