23.03.2022.
Političari su, uglavnom, u zaostatku po svetonazoru odnosu na biznismene. Njihov pogled na svet je, većinom, prema konceptu zvanom spiralna dinamika, zaglavljen u crveno-plavom načinu razmišljanja. Taj svetonazor u negativnosti odlikuje reaktivnost, krutost, sleđenje dogmi i egocentrizam, što može da rezultira „spaljenom zemljom“ (u smislu rata, ali i u smislu odnosa ili zdravlja). Negativnost se pojavi kad je stari svetonazor u odlasku, a novi se još nije „primio“. Pozitivni aspekti crveno-plavih su pokretačka snaga, velika energija, red, stabilnost i jasan smer.
Biznismeni su nekad isto bili crveno-plavi (posebno za vreme industrijske revolucije), ali danas to uglavnom nisu. Danas se nalaze negde u narandžastom sastavu koji odlikuje proaktivnost, pragmatičnost, strateški pogled, moć, uticaj i sl. Kad je negativan (zbog profita i moći), ovaj svetonazor može takođe biti vrlo destruktivan. Znamo šta sve može učiniti slepo ganjanje profita.
Dakle, danas u svetu postoje dva velika skupa, političari i biznismeni. Političari koriste novac i proaktivnost od biznismena, a biznismeni reaktivnost i egocentrizam političara. Što bi se reklo, ruka ruku mije. Kad ova dva sveta sarađuju, onda negativa izbija s obe strane. Međutim, šta bi bilo da političari naprave promenu u svetonazoru i počnu da razmišljaju „narandžastim“ umom biznismena?
Prvo, Putin nikad ne bi krenuo s tenkovima na Ukrajinu jer narandžasti biznismen ne uništava sebe da bi pokazao da je u pravu. Nikad. Političari bi tada bili usmereni na stvaranje nove vrednosti, sklapali bi partnerstva ne radi toga da napadaju ili da se brane. I dalje bi to radili radi uticaja ili moći, ali znali bi da ako pretjeraju, počeće da gube moć. Zato bi uvek igrali do granica koje su koliko toliko sigurne za njih i čovečanstvo.
Još kad bi ti isti političari dobili malo „zelenog“ svetonazora, onda bi imali proaktivne političare kojima je inkluzivnost ključan pojam. Pod inkluzivnošću mislim na to da uključuju u dijalog ljude s kojima se ne slažu, da brinu o široj zajednici uključujući i planetu Zemlju. I dalje bi imali s nekime konflikt, ali istovremeno bi tu osobu poštovali kao ljudsko biće i ne bi na silu prekidali odnos radi toga jer se, eto, ne slažu u nečemu. Te elemente verujem da već grade politički sastavi u severnim EU zemljama kao što je Švedska.
Verujem da je politički sastav u promeni i da je ovo što se zadnje decenije događa u svetu samo pokazatelj da je ta promena tu blizu. Jer uvek stari sastavi radikalizuju svoje stavove pokušavajući zadržati nešto što se zadržati više ne može. Nemam pojma, naravno, kako će se sve ovo završiti niti u šta politički sastav treba da se pretvori. Znam samo da smo na rubu samo-uništenja zato što smo postali globalni taoci egom napucanih dečaka koji se igraju rata.
Autor: Alan Žepec