12.10.2022.
Jednu od najboljih definicija asertivnosti dali su Arthur J. Lange i Patricia Jakubowski:
“Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavanje drugih.”
Kako psihologija gleda na asertivnost?
Mnogi psiholozi označavaju asertivnost optimalnim ponašanjem. Neki ga svrstavaju u sredinu između pasivnosti i agresije. Predstavlja pravu meru ponašanja efektivnog menadžera.
Ako ste previše popustljivi te nastojite da se sa svima odlično slažete, uprkos greškama i propustima koje uočavate kod zaposlenih, želeći po svaku cenu da izbegnete nužni sukob, nećete imati toliko neophodan autoritet i respekt podređenih. S druge strane, ako gajite imidž strogog i krutog šefa, ili ste po temperamentu agresivan tip osobe, koji ne dozvoljava iznošenje tuđeg mišljenja i ideja, zaposleni će početi da vas izbegavaju u velikom luku, da se skrivaju od vas te će biti neiskreni i nesigurni. Nema ništa od njihovog produktivnog rada dok su pod stresom!
Kako ćemo prepoznati asertivnost kod neke osobe?
Asertivne osobe imaju sposobnost da se izbore za svoja prava, poštujući celo vreme tuđe mišljenje. To je veština kojom osiguravamo da nas drugi uvažavaju i cene naše osećaje i mišljenja, a da nikako ne narušavamo prava drugih.
Asertivnost – osnovni elementi ponašanja
-
Jasno izražavanje onoga što nam smeta.
- Argumentovano objašnjavanje razloga.
- Izražavanje sopstvenog mišljenja i osećaja bez zadrške i straha.
- Upozoravanje na posledice ponašanja ako se neželjeno ponašanje zaposlenog nastavi.
- Isticanje razumevanja za drugu osobu uz branjenje svog stajališta.
- Ponavljanje jasnog zahteva zaposlenom.
Zbog svega navedenog, asertivna se komunikacija još naziva saradničkom komunikacijom ili ponašanjem.
Korisne asertivne tehnike
Neke komunikacijske tehnike mogu se vrlo lako usvojiti, a izuzetno su korisne u ophođenju s ljudima.
Asertivna tehnika – “Pokvarena ploča”
Tzv. pokvarena ploča korisna je tehnika kada menadžer ima jasan i kratak zahtev, a treba da ga ponovi jer zaposleni ne razume ili ne želi da prizna gde je pogrešio i šta da uradi da bi to ispravio. Tada menadžer u nekoliko navrata treba odlučno da ponovi svoje mišljenje odnosno zahtev.
“Ja-poruke”
Isticanje svojih osećaja ili stavova u prvom licu jasno daje sagovorniku šta mislite i da stojite iza svojih reči. Na taj način nema mogućnosti pogrešnog tumačenja vaših stavova i emocija. Vi ste dali do znanja kako se osećate i šta mislite.
Ja–poruke govore o našim: potrebama, očekivanjima, ciljevima i željama. Pritom, treba napomenuti da se ovde ne radi o sebičnom načinu komuniciranja. Egocentrizam nije u fokusu Ja-poruka. Reč je o iznošenju jasnih stavova, mišljenja i osećaja uz uvažavanje i razumevanje tuđih. Kada se pojavi mimoilaženje u stavovima sa sagovornikom, važno je odmah reagirati i jasno dati do znanja te insistirati na tome da se poštuje naše stajalište.
Asertivan način komunikacije Ja-porukom sledeći je primer: “Ja smatram da bi možda bolje bilo napraviti to pre jeseni. Čini mi se da će to imati većeg efekta i bićemo spremni izaći na tržište s novom uslugom pre naše konkurencije.“
Izbegavanje „upiranja prstom“ – Ti-poruke
Dobar menadžer izbegava da upire prstom i da u rečenicama naglašava: „Ti si to loše uradio. Treba ti stotinu puta nešto ponoviti da bi to uradio kako treba.“
Ti-poruke etiketiraju druge osobe. Ističu njihove negativne osobine ili (ne)sposobnosti te vrlo često generališu. Napadnuta osoba reaguje prirodno i zauzima obrambeni stav ili uzvraća protivnapadom, što vrlo često vodi u konflikt i prestanak komunikacije. Odnos između sagovornika na temelju stalnog komuniciranja Ti-porukama postaje trajno narušen.
Umesto toga pokažite asertivnost koju ćete iskazati na sledeći, neutralniji način: „Moglo se to malo drugačije izvesti. Ponovimo još jednom da vidimo jesmo li se dobro sporazumeli i šta se očekuje od vas.“
Odbijanje zahteva
Mnogima je neprijatno da nekoga odbiju kada je u pitanju: pozajmljivanje novca, čuvanje dece, nenajavljeni dolazak na nedeljni ručak… Ni u poslovnom svetu mnogi se ne snalaze u situacijama kada im lenj kolega „uvali“ svoje radne zadatke stalno se izgovarajući na nešto. Često nam i dobro vaspitanje pomalo otežava stvari. Naučeni smo da drugome treba pomoći. Sve je to u redu, samo treba da umemo da prepoznamo kada je u pitanju iskorišćavanje. Na takve zahteve treba ostati odlučan.
Kako odbiti nečiji zahtev? Nakon što kažete odlučno NE, gledajući zaposlenog, klijenta ili poslovnog partnera u oči, mirno, staloženo objasnite svoje razloge u kratkim crtama bez ikakve potrebe da se dodatno izvinjavate ili objašnjavate situaciju. Na kraju još jednom odlučno ponovite NE.
Šta nam asertivnost omogućava?
“U životu ne dobijate ono što zaslužujete nego ono što komunicirate.” (Tad James)
Asertivnost nam omogućava da:
- poštujemo sebe
- poštujemo druge ljude s različitim stavovima i mišljenjima
- iznosimo svoje individualne potrebe
- pogrešimo bez teških optužbi sagovornika
- uvažimo tuđe mišljenje na temelju kojeg menjamo naše
- dobijemo vreme za dodatno promišljanje
- shvatimo da nismo odgovorni za ponašanje drugih i posledice njihovog ponašanja
- kažemo odlučno NE iza kojeg stojimo bez imalo griže savesti
- izražavamo sopstvene misli, osećaje, uverenja bez dominacije, ponižavanja i degradiranja sagovornika
- čuvamo svoje dostojanstvo kada preti opasnost od sagovornikovog manipulisanja ili iskorišćavanja
- dobijemo ono što smo zamislili
- imamo samokontrolu
- uspešno svladavamo stresne situacije
- iznosimo stavove bez straha od tuđe osude
- budemo otvoreni za nove ideje i rešenja
- imamo više poverenja u druge
- bolje rešavamo konfliktne situacije.
Tipovi ličnosti
Psihologija je podelila tipove ličnosti na:
- pasivne osobe
- agresivne osobe
- pasivno-agresivne
- asertivne osobe.
Pasivnost u komunikaciji
Znate li da je većina ljudi pasivna?
Pasivne osobe redovno ustuknu pred izazovima, a o problemima da i ne govorimo. Beže od njih glavom bez obzira. Vrlo lako odustaju od svojih ciljeva izbegavajući konflikt s drugima. Boje se ljutnje kolega ili nadređenih. Zapravo, boje se odbacivanja koje rađa osećaj manje vrednosti kod njih. Pasivne se osobe se najčešće povlače iz sukoba. Ne bore se za svoja prava. Vrlo su nesigurne u komunikaciji. Ne žele ugrožavati dosadašnje odnose s ljudima.
Agresivnost u komunikaciji
Agresivne osobe vole dominirati nad drugima. Vrlo često makijavelistički koriste sva sredstva kako bi ostvarili svoje ciljeve ne poštujući prava drugih. U poslovnom svetu to naročito dolazi do izražaja. Zaposleni izbegavaju takve osobe. Ako je ona kojim slučajem nadređena osoba, zaposleni često napuštaju radni tim. Beležimo veliki problem fluktuacije u firmama gde šefuju agresivne osobe. Uprava bi se trebala zapitati zašto se dobri zaposleni zadržavaju tako kratko u njihovoj firmi uprkos dobrim finansijskim uslovima. Poslodavci, zapamtite, nije sve u novcu. Mnogima je važnije poštovanje.
Agresivne osobe ljutnju pokazuju na neprimeren način, vređajući sagovornike na ličnom nivou, uz ugrožavanje njihovih prava. Agresivci vole da imaju kontrolu nad svime – zaposlenima i situacijom, demonstriraju moć. Uvek, baš uvek, žele pobediti u nekom konfliktu. Ne daju prostora drugima da se izjasne.
Psiholozi takvo ponašanje tumače kao maskiranje ličnih strahova i nesigurnosti. S takvim osobama treba znati komunicirati i zauzeti čvrsti stav.
Pasivna agresivnost u komunikaciji
Pasivno-agresivne osobe svoje nezadovoljstvo i neslaganje iskazuju na perfidan način – sarkazmom i ironijom. No, za razliku od agresivaca, retko javno iznose sopstveno mišljenje. Iako u neku ruku pasivne, ove osobe izražavaju tzv. indirektnu agresiju. Govore jedno, a rade drugo. Dvoličnost u komunikaciji jedna je od glavnih obeležja pasivno-agresivnih osoba. Na pasivan način suprotstavljaju se zahtevima nadređenih.
Kako manifestiraju svoje nezadovoljstvo? Odugovlače s izvršavanjem radnih zadataka, tvrdoglave se, mrzovoljni su i neefikasni.
Iako se ne čini na prvu, pasivna agresivnost može dugotrajno naneti veliku štetu odnosu.
Po čemu se razlikuju asertivne osobe od drugih tipova ličnosti?
Asertivnost najbolje možemo shvatiti ako je uporedimo s pasivnošću, agresivnošću i pasivnom agresivnošću. Osobe koje krasi asertivnost, zauzimaju se za sebe i svoja prava. Ne idu okolnim putem, već direktno iznose svoja mišljenja i stavove. Sagovornik ne može pogrešno da protumači njihovo pravo stanje jer asertivne osobe vrlo otvoreno i nedvosmisleno komuniciraju – nema prekrštenih prstiju u džepu, uz napomenu da sve vreme uvažavaju tuđe mišljenje i poštuju prava strane s kojom se ne slažu.
Budući da je psihologija podelila ljude prema ličnosti, da li to znači da agresivna, pasivna ili agresivno-pasivna osoba ne može postati asertivna? Činjenica je da nas genetika i dom, vrtić i školsko vaspitanje veoma obeleže za ceo život. Većina ljudi spada u pasivne osobe, a nešto manje u agresivne i pasivno-agresivne. No, dobra je vest da se svi mogu upoznati s tehnikama i metodama usvajanja asertivnosti.
Zašto treba usvojiti asertivnost kao poželjan obrazac ponašanja u svakodnevnom životu i poslovanju?
Asertivnost unosi pozitivne promene u vaš privatni i poslovni život.
Želite li zaista postati menadžer kojega cene i poštuju, ne samo nadređeni, već, što je možda još i važnije – podređeni zaposleni, asertivnost se nameće kao jedini ispravni način komuniciranja. Poslovna komunikacija je veština koju uvek možemo konstantno usavršavati. Asertivnost znači bolje odnose s poslovnim partnerima, saradnicima i kupcima. Tim načinom komuniciranja motivisaćete zaposlene i doći do boljih poslovnih rezultata.
Asertivna komunikacija je dvosmerna komunikacija tokom koje jednako poštujemo sebe i svog sagovornika. Reč je o samopotvrdnom ponašanju kojim čuvamo svoje granice i dostojanstvo. Asertivna osoba dopušta tuđa mišljenja te smatra da svako ima pravo na njega. Isto tako, smatra da su neslaganje i različita mišljenja normalne pojave. Misli da stavovi mogu da se obrazlože te da će svoje ciljeve ostvariti ako bude fleksibilnija.
Donosimo uputstva koja vam uvelike mogu pomoći da izgradite asertivan pristup svojim zaposlenima i da izgradite mnogo kvalitetniji odnos pun međusobnog uvažavanja i poštovanja.
Vežbajte asertivnost u komunikaciji uz LQ savete
- Otvoreno i bez straha zatražite pomoć ili informaciju koja vam je neophodna.
- Jasno i staloženo izrazite neslaganje s nečijim mišljenjem.
- Kada vidite da je neko dobro odradio radni zadatak, uvek iskoristite priliku da mu date kompliment i pohvalite ga.
- Izvinite se kad god se ogrešite o neku osobu ili uradite nešto pogrešno. Priznavanje sopstvene greške pokazuje zaposlenom da ste i vi spremni da oprostite njihove jer ste svesni da svi grešite.
- Govorite glasno i razgovetno da ne može doći do šuma u komunikaciji.
- Gledajte sagovornika u oči. Na taj način dajete do znanja da ne oklevate i ne bojite konfliktnih situacija i razmimoilaženja stavova.
Kvalitetna komunikacija dovodi do uspešnih rezultata. Ona je temelj dobrih odnosa u radnom kolektivu. Asertivna komunikacija je veština koja se može učiti i razvijati stalnim treningom. Ako želimo da poboljšamo komunikaciju sa drugim ljudima, neophodno je uložiti vreme i trud. Ulaganje u vaš lični razvoj će vam se višestruko vratiti.
LQ-ovi HR stručnjaci pružaju individualnu obuku o dobrom upravljanju radnim timom na osnovi asertivnog ponašanja. Izaberite jednu od naših poslovnih edukacija koja najviše odgovara vašim potrebama. Usvojite asertivnost kao glavni princip ophođenja s ljudima.
Pogledajte naše edukacije.