Paradoks sigurnosti

15.12.2021.

Kada se spomene sigurnost“, koje asocijacije vam se javljaju?

Svakodnevnica nam je puna različitih sigurnosti“ – od sigurnosti u prometu preko (ne)sigurnih ulaganja i sigurnosne situacije do aktualne „Ograničite kontakte...radi njihove sigurnosti“.

Odakle izvire ta sigurnost - iz šire okoline, iz drugih ili iz nas samih?

U osnovi koncepta Sigurnosti u Hogan MVPI upitniku (Motives, Values, Preferences Inventory) nalazi se potreba za stabilnošću, jasnoćom i, prvenstveno, za predvidljivošću zbivanja u našoj okolini. Mogućnost da predvidimo ili prepoznamo šta će se događati u našoj okolini i s nama u toj okolini u narednom, kraćem ili dužem, razdoblju daje nam doživljaj da možemo i uticati na ta zbivanja, a to nam pak stvara osećaj sigurnosti.   

Stoga se ljudi koji imaju naglašenu potrebu za Sigurnošću, definisanom na ovaj način, najčešće dobro osećaju u kompanijama koje karakterišu red, struktura i nizak stepen rizika (npr. mala mogućnost da ću imati problema ili ostati bez posla ako sledim propisana pravila). Najčešće su to veće, dobro organizovane i strukturisane organizacije.

Možete li zamisliti preduzetnika s naglašenom potrebom za Sigurnošću?
Zvuči paradoksalno, jer je u osnovi preduzetništva spremnost na neizvesnost i rizik.
Nedavno sam imao priliku raditi s Preduzetnikom kod kojeg se Sigurnost pokazala vrlo važnom. Kroz razgovor smo ubrzo pojasnili šta stoji iza toga. Čovek je, pre nego što se otisnuo u preduzetničke vode, radio u privatnoj kompaniji, u kojoj je direktor kompanije ujedno bio i njen vlasnik. Radilo se o ćudljivoj i temperamentnoj osobi koja se često ponašala u skladu s trenutnim raspoloženjem pa je, ako ste zaposleni, valjalo pratiti te cikluse i paziti kako ćete nešto reći ili napraviti. Ovo je bilo vrlo stresno i podsticalo osećaj neizvesnosti kod svih zaposlenih pa je nakon nekog vremena Preduzetnik odlučio otići iz te kompanije i osamostaliti se.

Kada je pokrenuo svoj posao, to mu je dalo osećaj sigurnosti, nije više zavisio od promenjivog raspoloženja direktora/vlasnika  nego sam od sebe, imao je doživljaj da je „gospodar vlastite sudbine“ i da može uticati na ono šta mu se događa.

Ali, pogledamo li bolje, i prethodna sredina je bila vrlo predvidljiva na način na koji su raspoloženja direktora/vlasnika bila nepredvidljiva,  a naš je Preduzetnik i pre imao mogućnost uticati na ono šta mu se događa - od njega je zavisilo hoće li otići ili ostati.

Dakle, odakle izvire ta sigurnost - iz šire okoline, iz drugih ili iz nas samih?

 

Autor: Igor Kovač, LQ Assessment&HR Consulting

vrh stranice